У оквиру Жичког духовног сабора „Преображење 2026“, који се традиционално организује на Преображење, 19. августа, у Манастиру Жичи, градоначелник града Краљева др Предраг Терзић уручио је овогодишњем лауреату Саши Радојчићу награду „Жичка хрисовуља“ – уникатну златопечатну повељу и икону Преображења Господњег.
Љубитељи књижевности, уметности, духовног и културног наслеђа имали су прилику да, у оквиру најстарије преображењске манифестације, од 16. до 19. августа, присуствују богатом програму који је обухватао књижевне вечери, изложбе, као и традиционално књижевно вече са овогодишњом добитником „Жичке хрисовуље“ песником Сашом Радојчићем из Сомбора.
Жири, који су чинили председник Драган Хамовић, Милош Милишић, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и прошлогодишња добитница Гордана Ђилас, традиционално, на Спасовдан, обзнанили су одлуку о тридесет петом добитнику овог престижног песничког признања. Како се у образложењу наводи: „У епохи општег и површног разметања, песник Саша Радојчић је међу реткима који се не ослања на пртљаг туђих посвојених мисли, тежећи почетним и чистим увидима. Поезија је, за Радојчића, као и за његове српске песничке претке Матића и Христића, обнављање младости овога одавно уморног света, младост без сувишног и посредованог искуства, а песма једноставна, мимо свих кључева и наметнутих нагодби. Једино тако песма може постати откриће, да би се укупној поезији додало нешто што ми имамо, а она, можда, још нема. Песник филозоф свестан је граница које му језик поставља у разумевању, креће се међу тим границама, али се и упита где је оно чега нема, оно изван чулне евиденције, да ли га све то чега нема чека да прође оно чега има. “
Приликом уручења „Жичке хрисовуље“, о делу познатог сомборског песника и филозофа, говорио је најпре председник жирија Драган Хамовић, који је истакао да се Саша Радојчић као песник оглашавао, претходних деценија, само када је имао разлог да то учини и зато је његова поезија увек била пропраћена пажњом.
„Он је дубоко свестан да је језик оквир нашег разумевања света, да је песма разговор, као што каже у једној песми ′између два живота и то једног који хоће у реч, који се гура и намеће, и оног другог који се свега тога клони′, значи Радојчићева поезија делује између проговора и ћутања. Он је свестан да у савременом свету односи између речи и ствари и речи и смисла су добрано прекинуте и тежи обнови тог почетног пуног односа. Једном речју Саша Радојчић је један од најсабранијих гласова наше новије поезије и зато му овде, у Жичи, одајемо признање“, нагласио је Хамовић.
„Ваша је поезија уистину откривењска и представља молитвени и захвални славопој творцу светова и векова и још једном потврда да песникова реч написана или изговорена лебди заувек у отворено небо. Честитам“, поручио је овогодишњем добитнику архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Kостић приликом беседе.
Помоћник градоначелника града Краљева за културне манифестације Милош Милишић и један од оснивача манифестације Жички духовни сабор „Преображење“, изразио је понос што је Жички духовни сабор израстао у једну од најпоштованијих књижевних манифестација у нас, а „Жичка хрисовуља“ – награда коју Сабор додељује, како је и рекао овогодишњи добитник Саша Радојчић, је једна од најпоштованијих.
„Она је светла и чиста баш као што је светао и чист данашњи дан због тога што приликом доношења одлуке о добитнику нема никаквих утицаја – ни књижевних, ни политичких, ни културних, нити било којих других лобија. Град Краљево и Министарство културе Републике Србије су обезбедили довољно средстава да организатори Сабора – краљевачка Библиотека, Народни музеј и Књижевни клуб Краљево, и ове године, Сабор организују на изузетном нивоу“, истакао је Милишић.
У просторијама средњовековног манастира Жиче, добитник престижне књижевне награде Саша Радојчић казао је да је „Жичка хрисовуља“ лепа и чиста, можда једна од најлепших награда у нашем културном простору.
„Срећан сам што се придружујем оном дивном низу песника и песникиња који су ову награду до сада добили. Тешко је говорити о самом себи, али могу да кажем шта ја желим у поезији. Желим да постигнем један једноставан и чист израз, да говорим најједноставније што могу, да говорим тако да речи значе оно што значе, да не компликујем и не мутим бистру воду као што то некад модерна поезија чини. Желим да будем разумљив, да читалац може да успостави неку комуникацију са мојом песмом, што, наравно, није лако, најтеже је бити једноставан. Мислим да је са модерним човеком, поезијом и светом један велики проблем што су у неспоразуму и једном раскораку и да је задатак уметности, било ликовне, музичке или поезије, да раскорак и дистанцу између човека и света што је могуће више ублажи, излечи и, ако је могуће, укине“, поручио је Радојчић у беседи приликом уручења награде.
Новчани део награде – поклон компаније „Дунав осигурање“, добитнику је уручио директор краљевачке филијале Жељко Kосовац. Програм је проткан наступом хора при Цркви Свете Тројице, а глумац Небојша Дугалић казивао је Радојчићеве стихове.
Отварању једне од најзначајнијих културних манифестација у Србији Жичком духовном сабору, претходило је свечано представљање Зборника радова који је посвећен прошлогодишњем лауреату. У Галерији краљевачког Народног музеја отворена је ретроспективна изложба „Драган Пешић”, коју је приредио музејски саветник Љубиша Симовић, као својеврсни омаж истакнутом графичком дизајнеру, калиграфу, универзитетском професору и уметнику, којом је означен почетак 35. Сабора.
Први књижевни програм – Вече са добитником, у препуној краљевачкој библиотеци, био је изврсна прилика да се краљевачкој публици представи богат стваралачки опус песника, есејисте, романсијера, преводиоца, антологичара, Саше Радојчића који је овом приликом публици читао песме из својих збирки „Тобоган“, „Јежеви“ и најновије „Брбљивци“. У оквиру Сабора, у читаоници Научног одељења краљевачке Библиотеке отворена је изложба поводом важног јубилеја за њихову издавачку делатност – три деценије од установљавања Библиотеке „Преображење” под називом „Библиотека преображење – 30 година“, а успешно је организован и научни скуп о поезији добитника „Жичке хрисовуље” за 2026. годину.
Саша Радојчић докторирао је на Филозофском факултету у Београду, магистрирао на Филолошком факултету, а на Факултету ликовних уметности у Београду предаје Филозофију уметности. Члан је Српског ПЕН центра, Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине. Уредник у Летопису Матице српске, а покренуо је и web магазин за поезију Метафора. Преводи са немачког језика, пише поезију, огледе и књижевну критику.
Приредио је Антологију новијег српског песништва „Сенке и њихови предмети“, написао романе „Дечак са Фанара” и „Капелник и његова банда”, као и збирке песама: „Узалуд снови”, „Елегије, ноктурна, етиде”, „Cyber zen”, „За ватру надлежна је душа”, „Тобоган”, „Глад за песмом”, „Јежеви”… Творац је бројних теоријских књига: „Ништа и прах”, „Антрополошки песимизам Стеријиног Даворја”, „Стапање хоризоната”, “Песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици”, „Разумевање и збивање”, „Основни чиниоци херменеутичког искуства”, „Увод у филозофију уметности” и „Уметност и стварност”, као и збирки огледа и критика: „Провидни анђели”, „Поезија”, „Време будуће“, „Реч после”, „Једна песма”, „Слике и реченице”, „За светлом из очеве колибе” и „Огледало на пијаци Бајлони”.
Добитник је више значајних домаћих награда за поезију и критику међу којима су награда Фонда „Бранко Ћопић“ САНУ, „Ђура Јакшић“, „Венац Лазе Костића“, „Ленкин прстен“, Змајева награда за целокупно песничко дело, Дисова награду за целокупно песничко дело, Награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији и „Милан Богдановић“ за књижевну критику.
Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево, Народни музеј Краљево и Књижевни клуб Краљево, уз подршку Града Краљева, као дугогодишњи организатори ове изузетно значајне књижевне манифестације, заслужни су што Краљево, за дане Преображења, постаје центар читаве српске песничке и културне елите.
