Ретроспективна изложба „Драган Пешић“, својеврсни омаж личности и уметничком стваралaштву истакнутог графичког дизајнера, калиграфа, универзитетског професора и уметника чији је стваралачки рад оставио дубок траг у српској примењеној уметности и култури, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, чиме је означен почетак 35. Жичког духовног сабора „Преображење”, једне од најзначајнијих градских културних манифестација, чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево, Народни музеј Краљево и Књижевни клуб Краљево, а покровитељи Град Краљево и Министарство културе Републике Србије. Изложба представља пресек Пешићевог богатог уметничког рада, с посебним освртом на његов допринос графичком дизајну, калиграфији, обликовању књиге и развоју визуелне културе. Аутор изложбе је Љубиша Симовић, музејски саветник Народног музеја Краљево.
Директор Народног музеја Краљево Дарко Гучанин је подсетио на вишедеценијску традицију Жичког духовног сабора „Преображење“ истакавши да је основна идеја манифестације, од оснивања 1991. године, очување, неговање, проучавање и афирмација вредности националне културе. Говорећи о значају Сабора и његовом трајању, указао је и на важност подршке коју организатори годинама имају од Министарства културе и Града Краљева.
Помоћник градоначелника Краљева за културне манифестације Милош Милишић се осврнуо на дугу традицију Сабора и његов значај за културни живот Краљева и Србије и истакао да Сабор непрестано расте и развија се, захваљујући људима који су га основали, али и онима који га данас организују и у њему учествују. Посебно је нагласио допринос Књижевног клуба Краљево, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” Краљево, Народног музеја Краљево, Епархије жичке и Манастира Жиче, као и свих појединаца који су током година доприносили да Сабор сачува континуитет и значај.
Говорећи о смислу празника Преображење, Милишић је истакао да је ово време када човек треба да се запита да ли је у протеклом периоду радио на себи и да ли је постао бољи него што је био, подсетивши на речи Владете Јеротића „Ако не постанемо бољи, остаћемо гори“, изразивши наду да духовна и културна порука Преображења може допринети промени човека, његовом окретању љубави, заједништву и добру.
„Овогодишњи Сабор протиче у знаку два снажна осећања – туге и радости. Туга је повезана са одласком Драгана Пешића, уметника који је више од три деценије био нераскидиво повезан са Жичким духовним сабором и који је својим радом створио његов препознатљив графички и визуелни идентитет. Пешић није допринос дао само Сабору, већ је своје знање, умеће, време и стваралачку енергију годинама несебично улагао у културни живот Краљева.
Другу страну овогодишњег Сабора представља радост због добитника Жичке хрисовуље за 2026. годину – песника Саше Радојчића, који је деценијама присутан у програмима Жичког духовног сабора, не само као песник, већ и као књижевни критичар и аналитичар“, казао је Милишић и, пожелевши да овогодишњи Жички духовни сабор „Преображење“ буде испуњен духовношћу, културом, сусретима и добрим порукама, прогласио његов почетак.
О изложби и стваралаштву Драгана Пешића говорио је аутор, музејски саветник Љубиша Симовић, који се осврнуо на различите слојеве Пешићевог уметничког рада, али и на његову личност, ширину интересовања и трајну повезаност са културним животом Краљева. Подсетио је на то да је Пешић од 1993. стварао визуелни идентитет Жичког духовног сабора „Преображење“, дајући овој манифестацији препознатљив и особен изглед, али и да је обликовао књиге, песничке едиције, публикације Жичког духовног сабора, плакате, као и издања Народног музеја Краљево. Описао га је као уметника велике ширине, ерудиције и слободе, али и као „човека мере“ и истакао његову способност да решава сложене проблеме графичког и визуелног обликовања, а да при томе увек сачува јасноћу, склад и меру.
Изложба је, према речима аутора, конципирана тако да прати Пешићев уметнички развој – од раних радова и класичних ликовних дисциплина, преко обликовања књига и плаката, до калиграфије, типографије и дигиталног дизајна.
„Својеручним радовима Драгана Пешића, без технологије, хтео сам да покажем да је он од најранијих почетака гајио специфичан однос премо непосредном контакту са материјалом и материјом иако је од почетака и у оквиру свог образовања био посвећен, у коначном, дигиталном писму, писму уопште и калиграфији“, казао је Симовић.
Он је указао и на значај Пешићевог рада са студентима и на чињеницу да је велико знање и искуство преносио новим генерацијама уметника и дизајнера, будући да је, на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, предавао типографију и пројектовање типографског писма.
Како је истакао аутор, иако више није међу нама, Пешићево дело и даље је присутно у културном животу Краљева кроз бројне књиге, каталоге, плакате и друга дела којима је дао препознатљиви визуелни печат. Стваралаштвом, али и непосредном личношћу, оставио је снажан траг међу људима који су га познавали и са којима је сарађивао. Његово дело наставиће да живи и да на најбољи начин учествује у обликовању културног идентитета града – сматра Симовић,
Посебан део програма био је посвећен Пешићевој љубави према џез музици. У његову част, Душан Сарић, професор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Краљево, извео је композицију Винсента Јуманса „Tea for Two”, један од познатих џез стандарда.
Драган Пешић (Бела Црква, 1960 – Краљево, 2023) – основну и средњу школу завршио је у Краљеву. На Факултету примењених уметности у Београду дипломирао је 1988, у класи професора Стјепана Филекија, библиофилским издањем песама Звонимира Костића „Богумилске песме“. Универзитетску каријеру започео је 2003. као доцент на предмету Писмо на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је 2008. изабран у звање ванредног, а 2014. у звање редовног професора. На овом факултету предавао је до 2023.
Пешићев опус обухвата сликарство, графику, дигиталну графику, а пре свега калиграфију, типографско писмо и обликовање књиге. Пројектовао је више породица типографских писама (Epigraph, Narration, Tact, Big Beng и друге), објављиваних на порталима MyFonts и Fontspring, а годинама је радио и као графички уредник и дизајнер издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, часописа „Повеља“, публикација Народног музеја Краљево, као и плаката за Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Добитник је бројних признања, међу којима су Златно перо Београда (1989) и Октобарска награда града Краљева (2014).
