Комеморација поводом смрти Драгана Ивановића Иванчета, адвоката из Краљева, који је, својевремено, био на челу краљевачке Општинске управе, окупила је његове ближње, рођаке, пријатеље, сараднике. Ивановић ће, према њиховим речима, остати упамћен као поштен, одговоран и посвећен човек, увек спреман да помогне пријатељу, колеги или суграђанину, чији одлазак је оставио велику празнину у срцима ближњих.
Од Драгана Ивановића, у име локалне самоуправе, опростио се градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, који је изјавио саучешће породици Ивановић, рођацима и пријатељима. Градоначелник се осврнуо на своје разговоре са Ивановићем о времену које је провео на месту секретара Скупштине општине.
„Причали смо о тим временима, раду, заснованости правних аката на закону, али и ономе што чини институције. То нису само прописи и закони, већ људи који те прописе и законе спроводе, који помажу другима и труде се да раде у интересу грађана“, рекао је Терзић истакавши да је Ивановић, када је, потом, радни век наставио у адвокатури, као стручњак, првенствено, за имовинско-правне односе, „био један од најцењенијих адвоката, не само у Краљеву него знатно шире“.
„Трудио се да својим радом допринесе и угледу адвокатуре и правосуђа у целини. Породица Ивановић је остала без главе куће, али и сви људи који су га волели и ценили. Нека му је вечна слава и покој души“, поручио је Терзић.
О вишедеценијском пријатељу говорио је новинар и некадашњи потпредседник Општине Краљево Зоран Николић, описавши га као шармантног, духовитог, храброг и луцидног, покретача на акције, који је, онима који су радили са њим у Општинској управи био тачка ослонца.
„Био је особа која је имала моћ сапајања снаге знања заснованог на аргументима и због тога довољно озбиљан као ослонац доносиоцима одлука на једној страни, али и довољно опуштен да такве оптерећујуће тренутке одлучивања учини лакшим. Његова присутност била је попут светионика – дискретна, али непоколебљива, водећи нас кроз магију неизвесности. Умро је да тишином изгради поверење, а речју пробуди сигурност. Био је мост између разума и људске топлине, стуб ослонца и извор инспирације. Његов шкрти смех, нанаметљив, био је подстрек да и у најтежим тренуцима има места за људскост и осмех. И кад нема његовог корака међу нама, ритам који нам је оставио наставља да куца у нашем заједничком сећању. Одлази из нашег видокруга, али остаје уткан у путању наших мисли, одлука и сећања, које ће нас пратити док год будемо корачали“, казао је Николић.
Милош Милишић, помоћник градоначелника, пријатељ Драгана Ивановића, казао је да је Иванче, како су га звали, био најдуховитији и најодговорнији човек којег је знао:
„Упознао сам многе који су били виспрени, досетљиви, шаљиви, шармантни… али Ивановићев рафинман, умешност да се од најбезазленијег догађаја направи досетка, коју ћемо данима препричавати, нико није имао. И када су те досетке имале личну ноту, ниси могао на њих да се наљутиш јер нису биле циничне и заједљиве, простачке и набусите, већ господствене, изведене на нушићевско-ковачевићевски начин и ниво. Ниво који никада није падао у прашину и блато. Добронамерност је било друго име Иванчетовог врцавог духа.“
Милишић је истакао и Ивановићеву преданост и одговорност на функцији у Управи, али и у адвокатури и у животу.
„Ивановић, иако је увек имао став и наклоност према друштвеним дешавањима, никада га није мешао с послом који је обављао. Калио се и, по многима, онима који се разумеју и знају тежину тог делања, био и остао најуспешнији на том одговорном, тешком и изазовном месту. Био је, касније посвећен адвокатури, наравно пријатељима, породици нарочито. Пожртвован супруг, брижан отац, добри комшија. Такав је био Драган Ивановић Иванче. Ето, и такви умиру…Све тече и ништа не траје. Збогом, Иванче“, опростио се од пријатеља Милишић.
Драган Ивановић Иванче је рођен 10. септембра 1953. године у Kраљеву, где је завршио основну школу и Гимназију, а Правни факултет у Нишу. Почетком осамдесетих, до 1992, обављао је дужност секретара Општине односно старешине Општинске управе. Бавио се адвокатуром и стекао углед широм земље као врстан стручњак за имовинско-правне односе. Са супругом Снежаном изродио је двоје деце – кћерку Даницу и сина Велимира.
Драган Ивановић Иванче сахрањен је на Старом краљевачком гробљу.
