Град Краљево jе, oдавањем поште борцима палим за слободу, обележиo 81 годину откако је ослобођен од нацистичког окупатора у Другом светском рату. Негујући културу сећања, полагањем венаца и цвећа на Споменик ослободиоцима Краљева, у парку Пљакин шанац, делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Друге бригаде копнене војске, Полиције, борачких удружења, су обележиле 29. новембар – Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату.
Помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић подсетио је да је Краљево један од најстрадалнијих градова наше земље.
„За једну државу, за један народ, нема ништа горе него кад су окупирани. Србија је у Други светски рат ушла са два устаничка покрета – Равногорским под вођством генерала Драгољуба Михаиловића и Партизанским покретом који је основала Комунистичка партија Југославије. У почетку су равногорци имали ратних успеха ослободивши Горњи Милановац, Пожегу, Мионицу и још неколико мањих градова, а касније су тај барјак борбе преузели партизани и они су, 29. новембра, са Црвеном армијом ослободили град Краљево. На данашњи дан је, овај град који је платио превисок цех за своју слободу, ослобођен и зато смо данас овде да се поклонимо сенама тих јунака и наших ослободиоца“, поручио је Милишић.
Према речима најпознатијег краљевачког хроничара Милана Матијевића, борбе за ослобођење Краљева почеле су када су се јединице Треће српске бригаде Народноослободилачке војске Југославије, уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са немачком дивизијом „Принц Еуген“ код Чукојевца, 16. октобра 1944. године.
Како је подсетио, формиран је мостобран дужине 35 километара западно од Kраљева ради повлачења немачких трупа Група армије Е из Грчке, којима су јединице Корпуса Милер покушавале да обезбеде евакуацију. Била је то најдужа операција ослобођења неког града, након операције за ослобођење Београда, такозвана операција Мостобран.
Матијевић је истакао да је у Краљеву било заробљено око 600 железничких вагона које је немачка војска користила до Краљева и из којих је вршен претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. У борбама за ослобођење Краљева и шире околине немачка војска је имала значајних губитака – 495 мртвих, 265 рањених и 300 заробљених војника и официра. Губици Четврте пролетерске црногорске бригаде, Треће српске ударне бригаде и Партизанске јединице били су – 45 погинулих и 106 рањених бораца, а у борбама за ослобођење нашег Града погинуло је и 357 бораца Црвене армије, који су сахрањени у селима у околини Краљева.
Након 45 дана дугих борби, у ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године, ослободиоци су ушли у Kраљево, а већ 30. новембра, цивили, војска и Црвена армија су заједно отишли да одају пошту страдалима на Лагерском гробљу октобра 1941. у знак сећања на највећу трагедију у историји нашег Града. О значају овог датума сведочи и чињеница да је, већ 1945. године, по њему добио име трг испред цркве Свете Тројице, затим и основна школа, као и часопис који је почео да излази 1947. године…
