На Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембра, у парку код Православног духовног центра „Владика Николај Велимировић“, делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Војске, Полиције и бројних удружења, положиле су цвеће и венце крај споменика крајпуташа посвећених младим људима из краљевачког краја који су током балканских и Првог светског рата уткали животе у слободу отаџбине.
…У даљини на мукама неће српско цвеће нићи, поручите мојој деци, да им нећу никад стићи. Михајло. Б. Лазовић, војник Прве чете, Првог батаљона, Четвртог пука, Шеснаестог позива, ко’и поживе 34 године као частан и умиљат човек. Учествовао у борбама у турском, бугарском и светском рату, погибе 14. јула 1914. године као херој борац на Вишеграду, од проклетог Германа, за спас вере миле отаџбине… – „каже“ крајпуташ у краљевачком парку, један од бројних споменика крајпуташа широм наше земље, које су, нарочито после балканских и Првог светског рата, сродници, крај путева, подизали за душу најближима.
Како истиче Милош Милишић, помоћник градоначелника града Краљева за културне манифестације, нема светског метежа у историји и сукоба у коме није учествовала Србија.
„У Првом рату, кажу историчари, убијен је човек, а у Другом светском рату и човек и Бог. На срећу, у Србији је сачувано и човекољубље и човечност и, наравно, љубав према вери и Богу. Из тих сукоба Србија је увек излазила са незацељеним ранама и великим губицима у људству и свему осталоме. Србија има ту несрећу да је увек те сукобе помало губила за мировним столом и да су велике силе, наше некадашње савезнице, кроз време некако поништавали наше успехе и наш допринос свим тим победама. Рекао бих да је то тако и данас и овај дан кога зовемо примирјем у Првом светском рату нека буде нама наук како се треба владати и кад су у питању догађаји у самој Србији и кад су у питању односи са светским силама“, рекао је Милишић.
У 11.00 сати, једанаестог дана једанаестог месеца 1918. године, у шуми крај француског града Компјења, у посебном вагону генерала Фердинанда Фоша, главокомандујућег савезничке војске, потписано је примирје између савезничких сила Антанте односно Немачка царевина, као водећа земља централних сила, потписала је капитулацију и на тај начин окончан је Први светски рат – Велики рат, како су га звали савременици. Акт о потписивању коначног мировног споразума закључен је у Версају 28. јуна 1919. године.
У Првом светском рату учествовала је и Краљевина Србија, која је дала велики допринос победи савезника. Директор Народног музеја Краљево, историчар Дарко Гучанин, подсећа да је, после балканских ратова 1912. и 1913. године, српска држава, значајно проширена, али са великим и људским и материјалним губицима, имала кратак период одмора од само годину дана пре почетка Првог светског рата.
„Повод за почетак Првог светског рата је било убиство Франца Фердинанда, надвојводе, и његове супруге Софије у Сарајеву 28. јуна 1914. године, које су починили припадници Удружења Млада Босна, са Гаврилом Принципом на челу. Аустроугарска је искористила овај догађај као повод за ултиматум Србији, а чињеница је да је Аустроугарска желела да учврсти свој положај на простору Балкана, а то свакако није могло без њеног јачег присуства у Београду. Србија је одбила ултиматум и 28. јула 1914. године почиње Први светски рат“, каже Гучанин и истиче да је српска војска током 1914. успела да много јачег, опремљенијег противника, одбије од својих граница и извојевала је две победе – на Церу, која је и прва савезничка победа у Првом светском рату, и у Колубарској бици крајем године, али је претрпела и велике жртве.
„Србија је изгубила око милион и двеста хиљада што војника што цивила – у ратним дејствима, од епидемије болести и у јако великом броју логора, више од 50 логора на територији Аустроугарске, а били су и велики злочини, пре свега, бугарских трупа у окупацији. И грађана Краљева и околине су активно учествовали у овом сукобу, били су део Шумадијске дивизије, која је прошла читав пут од Цера, Колубаре, Албанске голготе, Солунског фронта и ослобађања“, каже Гучанин додајући да о жртвама говоре и крајпуташи и гробови наших сународника, као и споменик у центру Краљева посвећен српском војнику.
Наталијина рамонда односно цвет феникс симбол је којим Србија обележава Дан примирја у Првом светском рату. Овај цвет може да оживи и када се потпуно осуши, па је постао синоним српског страдања, искушења кроз која је српски народ прошао, као и његове победе.
