Обележавајући Дан пробоја Солунског фронта и Дан српског јединства, слободе и националне заставе, крај споменика крајпуташа посвећених младим људима из краљевачког краја који су током балканских и Првог светског рата уткали своје животе у слободу отаџбине, у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић жички“, делегације Града, Рашког управног округа, Војске, Полиције, борачких и других удружења, положиле су цвеће и венце.
Краљево је одало пошту бесмртним јунацима Солунског фронта негујући сећање на једну од највеличанственијих победа у историји српског народа и на наше славне претке. Краљевачки хроничар, представник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ Милан Матијевић, осврнуо се на 15. септембар 1918. године, када су окончане дуге страшне борбе у којима је страдала готово трећина српског становништва односно када је српска војска, са савезницима, успела да пробије Солунски фронт.
„После повлачења преко Албаније српска војска се реорганизовала, вратила на фронт и формиран је Солунски фронт. То су била велика утврђења и прешло се на рововски рат. Савезнички штаб је одлучио да се изврши пробој Солунског фронта, и то на линији утврђених бугарских снага на планинама, у ширини од 30 километара. На главном правцу удара била је Друга српска армија, под командом Степе Степановића, у чијем саставу је била и Шумадијска дивизија, у којој је највише српских ратника било са подручја Краљева, Крагујевца, Крушевца и делимично из Чачка. Написана је наредба 13. септембра увече која је завршена покличом ‘Јунаци, напред, у домовину’. Већ сутрадан је почела артиљеријска припрема – из 18.000 топова 22 сата били су плотуни који су раздвајали бугарске положаје. Следећег дана Шумадијска дивизија је направила јуриш и пробила фронт, разбила земунице, ровове бугарских утврђених снага. Немачки цар је упутио телеграм бугарском с речима ‘62.000 Срба је одлучило исход рата’. Коњица је кренула у ослобађање Србије. Бугари су се нагло повлачили и завршна операција је била код Куманова….“, казао је Матијевић истичући да је Солунски фронт дубоко урезан у нашу историју.
Како је навео, на подручју Србије подигнуто је много споменика који бележе тренутке наших великих ослободилачких ратова, а у Краљеву има 57 споменичких обележја и много споменика крајпуташа који нас подсећају на јунаштва наших ртатника, међу којима је и велелепни Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине oд 1912. до 1918. године у центру Краљева.
Петнаестог септембра, од 2020. године, обележава се и Дан српског јединства, слободе и националне заставе, као заједнички празник Републике Србије и Републике Српске, празник установљен у знак сећања на пробој Солунског фронта, а у циљу јачања јединства српског народа и поштовања према националној застави.
„Од Лазара до Кошара српска историја је препуна примера наших предака, надљудског, натчовечанског јунаштва и напора да сe очува огњиште и породица, држава, земља. У мучеништву, међу првима су наши ратници из Првог светског рата, такозвани солунци, чији подвиг – пробој Солунског фронта данас и обележавамо.
Ово је добар дан да се пошаље једна порука да сви не станемо, како каже једно пророчанство, под једну шљиву, него под једну заставу – заставу поштовања, разумевања и толеранције, заставу љубави према Србији. Да се у историју не упишемо као лоша, већ као добра деца мајчице Србије“, поручио је помоћник градоначелника града Краљева Милош Милишић.
