Град Краљево обележио је дан који нас подсећа на једну од највеличанственијих победа у историји српског народа и на храброст генерација које су за слободу отаџбине дале оно највредније – своје животе. Поводом обележавања Дана пробоја Солунског фронта, у парку поред Православног духовног центра „Владика Николај Велимировић“, венце и цвеће код споменика крајпуташима положиле су делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, борачка и друга удружења грађана.
Са дубоким поштовањем одата је почаст младим људима из краљевачког краја који су током Балканских и Првог светског рата своје животе положили за слободу отаџбине, чиме Град настоји да сачува трајно сећање на њихову храброст, жртву и љубав према отаџбини.
„Србија је кроз векове била на великим искушењима свог опстанка. Наши преци су имали снаге и разума да се у таквим тренуцима уједине, бране и одбране своја огњишта, породице и државу. Наша времена нису ништа мање бременита под опасностима опстанка. Надам се да ће овај дан да се помиње јер нас наши преци саветују да се ујединимо, будемо сложни и разумемо онога који говори и мисли другачије од нас, јер ћемо једино тако успети да спасимо нашу Србију, а пречег задатка од тога немамо“, поручио је помоћник градоначелника града Краљева за културне манифестације Милош Милишић.
Како истиче историчар, кустос Народног музеја Краљево, Немања Трифуновић, на данашњи дан 1918. године отпочео је пробој Солунског фронта којим је српска војска отворила капију слободе ка повратку у своју поробљену отаџбину коју је напустила три године пре тога.
„Ми, Краљевчани, с поносом истичемо да је пробој Солунског фронта започела Шумадијска дивизија, у чијем су саставу били и војни обвезници из Краљева и околине, у оквиру Друге армије војводе Степе Степановића. Друга армија је међу првима испунила своје дневне задатке, овладавши Ветерником и заузевши важна непријатељска утврђења Слоново уво и Гола Рудина. Тиме је значајно помогла суседним француским јединицама да остваре постављене циљеве и отворе пут Првој армији војводе Петра Бојовића, која је потом незадрживо напредовала Моравско-вардарском долином, ослобађајући Србију све до Београда, у који су српске трупе ушле 1. новембра 1918. године“, подсетио је Трифуновић, па истакао:
„Рат је оставио страховите последице на живот Краљевчана, с обзиром на то да су аустроугарски окупатори при повлачењу опљачкали трговачке радње, уништили школе и установе културе, демолирали све саобраћајнице. Требало је много времена да се после повратка у отаџбину она обнови, а тај тешки задатак пао је на оне који су преживели рат.“
Будући да се истог дана обележава и Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који Република Србија и Република Српска заједнички обележавају као празник, на свим објектима јавних предузећа и установа истакнута је српска застава.
Град Краљево је српском тробојком украсио градске улице и мостове, шаљући снажну поруку заједништва, слоге и поштовања према националним симболима и вредностима које нас као народ повезују.
