У знак сећања на 9. мај 1945. године – Дан победе над фашизмом у Другом светском рату, делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Војске, Полиције, Жандармерије, снага безбедности, представници борачких и других удружења, положили су венце на Споменик отпора и победе у парку код Железничке станице.
„Од кад је света и века човека подједнако упорно прате и добро и зло. Једно од највећих зала које је могло да га снађе јесте Хитлеров фашизам односно нацизам и идеали такозваног накарадног Трећег рајха који су свет и Србију, а у Србији посебно Краљево, завили у црно. Због тога је важно истаћи, на овај датум, како пише на лењинградском гробљу, у данашњем Санкт Петербургу, где је укопано милион Руса бранитеља и опсадника, ′нико није заборављен, ништа није заборављено′“, нагласио је помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић, па поручио:
„Сведоци смо у ово наше модерно време да су некадашњи антифашисти све више на другим странама, као и да се некадашњи заклети антифашисти све чешће понашају као фашисти, а ниједно зло није заобишло Србију и Краљево. Због тога, у овом страшном времену, морамо знати где смо и са ким смо – никада на страни зла, увек на страни добра.“
На догађаје везане за овај значајан датум наше историје осврнуо се краљевачки хроничар и представник Друштвa за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ Милан Матијевић.
„Многи невини таоци стрељани су у Краљеву по критеријуму сто стрељаних Срба за једног погинулог Немца и 50 стрељаних Срба за једног рањеног Немца. Нису бирали, Немци су стрељали децу, ђаке, домаћице, професоре, трговце, лекаре, земљораднике, индустријске раднике, занатлије… То је био крвав злочин и у аналима међународног суда за ратне злочине у Нирнбергу уписано је да је у Краљеву страдало 6.000, а у Крагујевцу 7.000, невних талаца“, истакао је Матијевић.
Према његовим речима, немачка војска је у Србији завела терор који је трајао четири године, а у завршним борбама за ослобођење Краљева 1944. године погинуло је 375 Црвеноармејаца и 45 бораца Народноослободилачке војске и Партизанских одреда, док је 106 бораца рањено. Такође, за време борбе за ослобођење Краљева погинуло је 495, рањено више од 260 и заробљено 310 немачких војника.
Како истиче Милан Матијевић, Краљево се данас са пијететом сећа овог датума и клања се сенима свих жртава које је фашистички режим оставио у Краљеву и Србији.
