„За лирску претрагу дубљих упоришта бића“, уникатна златопечатна повеља и икона Преображења Господњег – награда „Жичка хрисовуља“, у оквиру Жичког духовног сабора „Преображење 2025“, на Преображење, 19. августа 2025. године, у Манастиру Жичи, уручена је песникињи из Новог Сада Гордани Ђилас.
Одлуку о тридесет четвртом добитнику овог престижног песничког признања, традиционално, на Спасовдан, обзнанио је жири – председник Драган Хамовић, Милош Милишић, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и прошлогодишњи добитник Мирослав Цера Михаиловић. Како се у образложењу жирија наводи, „Гордана Ђилас је песникиња непрестаног ослушкивања и мотрења, похађања светова с обе стране једног немирног испитљивог бића. Њена је поезија поступно, усмерено зревала, исписујући се као унутарња биографија, расла у лирском позиву разумевања и саморазумевања, развијала духовну потку свог језичког ткања. Између флуидне неодређености, сновидовних, архетипских сигнала и конкретних слика, теку поетске творевине Гордане Ђилас“.
Приликом уручења Жичке хрисовуље, о делу Гордане Ђилас говорио је најпре председник жирија Драган Хамовић, који је истакао да Гордана Ђилас има један наслов који је, може се рећи, заштитни знак њеног песничког подухвата – „Заштићена места“.
„Она за тим заштићеним местима трага у простору и у себи, и у том дуготрајном самосагледавању она је неминовно дошла, поготову у последњој збирци која је управо изашла ‘Анђео у капи мастила’, до таквих духовних треперења која су је просто призвалa у Жичу на Преображење. Мислим да је заслужено друга песникиња која под сводовима жичког манастира прима ово високо признање“, казао је Хамовић.
О поезији Гордане Ђилас говорили су и песник Никола Маринковић и архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, док је глумац Небојша Дугалић казивао њене стихове. Новчани део награде – поклон компаније „Дунав осигурање“, добитници је уручио директор краљевачке филијале Жељко Kосовац. Програм је проткан наступом хора при Цркви Свете Тројице.
Помоћник градоначелника града Краљева за културне манифестације Милош Милишић и један од оснивача манифестације Жички духовни сабор „Преображење“, који је Гордани Ђилас уручио награду, у коначници 34. Сабора, који је „протекао на нивоу претходних захваљујући пре свега Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, Народном музеју Краљево и Књижевном клубу, док је локална самоуправа односно Град Краљево издвојио довољно новца да ова манифестације протекне како ваља“, рекао је:
„Надам се, верујем, да ћемо наредни, 35. Жички духовни сабор, дочекати ако не у братској љубави, оно у разумевању, у оној врсти разумевања која ће превазићи све наше неспоразуме и све наше разлике, без обзира ко смо и одакле смо. Обавеза је свакога, нарочито нас који се бавимо јавним пословима, да томе да допринос“, поручио је Милишић.
Гордана Ђилас, која је прву књигу објавила 1985. године, „Жичку хрисовуљу“ сматра круном свог четрдесетогодишњег бављења поезијом, истичући посебно задовољство што награду прима под сводовима Манастира Жиче, „коју је установио Свети Сава и што ове године обележавамо 850 година од његовог рођења“.
„Ако кренемо од тога да је поезија суштина свих уметности, онда бих могла рећи да све време сам певала о природи, о људима, о духовним бићима. То је једна потрага за другим, потрага за истинском комуникацијом јер не можемо сами да живимо, без других. Та комуникација је од пресудне важности. Можда би она могла да се назове једном речју – љубав“, казала је Гордана Ђилас изразивши захвалност колегама које годинама успешно припремају ову манифестацију и додала:
„Радни век сам провела у Библиотеци Матице српске и све време се бавим књигом, приређивањем разних рукописа, израдом библиографија, тако да сам и аутор неких библиографија претходних добитника Жичке хрисовуље. Посебно је задовољство што ће сада неко урадити моју библиографију.“
У беседи приликом уручења награде, Гордана Ђилас је, између осталог, казала да је њена песничка вера сва у прелазним стањима, проблесцима светлости на лицима која среће, вера да је све у дубокој и непрекинутој промени коју подупире и онда када се плаши да је то узалудно…
„Враћамо се изворном детињству, тој нетакнутој чистоти коју желимо да предамо другоме, као дар од срца. Песма исцељује просторе сумње и страха и, напајајући се искром стварања, оваплоћује заштићено место… Песма је и унутрашња принуда, сведочанство о јединствености и непоновљивости сваког од нас, наше право да будемо. А речи у којима се оваплоћује и сусреће са сваким појединачно јесу шифровани код наше општости и појединачности истовремено“, каже добитница и наглашава да бити песник значи певати и о „најдубљим страховима и сумњама, у вери и нади да ће се из те таме појавити песма која решава загонетку живота“.
„Иако долази из најудаљенијих делова нашег бића и сведочи о васколикој снази и несигурности живога. она пружа уточиште и штити, везујући нас за божанску честицу. Песма исцељује просторе сумње и страха и, напајајући се искром стварања, оваплоћује заштићено место. Она је и слика нашег духа и наше зрелости. Kада доспемо, у дугом и постојаном раду, када досегнемо духовну зрелост, указаће нам се. Доћи ће сама. До тада ћемо је призивати, наговарати, тражити, љутити се на њу. Писаћемо друге песме у времену које је тешко и несхватљиво, ненаклоњено и заборавно. Времену у коме је неговање поезије и културе маргинализовано као непотребно и некорисно. Kао да се одржавање њеног значаја и важности своди на изоловане појединце, а не као културни програм од прворазредне важности. Kао да имамо преча посла од неге сопствене савести, од ње, која је божанско надахнуће, ватра живота без које би све што живи и дише било само оно што живи и дише. Није довољно. А, ту је, као анђео искупљења, на нашем рамену, у нама. Видећемо је онда када будемо на то спремни…“, део је беседе овогодишње добитнице „Жичке хрисовуље“.
Гордана Ђилас је рођена у Накову код Кикинде 1958. године. Живи и ствара у Новом Саду. У Библиотеци Матице српске ради као библиотекар саветник и руководилац Одељења за чување и коришћење публикација. Пише поезију, кратку прозу, ауторка је библиографија, приређивач. Њене важније књиге поезије су „Пред огледалом“, „Царски врт“, „Звезда југа“, „Учитељ сећања“, „Била сам послушно дрво“, „Север, удаљен звук“, „Свакидашњи хлеб“, „Опраштање“, „Заштићена места“, „Хватање месечине“.
Добитница је песничких награда Печат вароши сремскокарловачке, „Милица Стојадиновић Српкиња“, „Раде Драинац“, „Венац Лазе Костића“, „Јефимијин вез“. За допринос српском библиотекарству примила је награду „Јанко Шафарик“.
Њене везе са краљевачком Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ су вишеструке и дубоке. У издању „Повеље“, 2015. је објавила песничку збирку „Север, удаљен звук“, за коју је потом добила песничку награду „Раде Драинац“, а прошле године, у оквиру додатка „Види чуда“, штампана је њена лирска проза „Теби је унапред све опроштено“. Гордана Ђилас је и председница жирија за доделу награде „Златно слово Дејана Вукићевића“, која се однедавно додељује у краљевачкој библиотеци, за најбољу изложбу у области библиотекарства.
Уз књижевно вече са добитницом, поезији лауреата биће посвећен и зборник радова са научно-критичког скупа такође одржаног у оквиру „Преображења 2025“, а у њену част отворена је и изложба „Заштићени простори“, ауторки Ане Гвозденовић и Иване Хренко.
ФОТО: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево
