Зорица Милићевић, чланица краљевачког Спортског удружења слепих и слабовидих „Фокус“, поставивши рекорд на овогодишњем државном појединачном првенству у куглању за слепе и слабовиде одржаном у Руми, освојила је прво место у категорији Б1 за жене и постала државни првак. Светлана Радовић, такође чланица „Фокуса“, поред сребра са овог такмичења, недавно је освојила и бронзану медаљу за репрезентацију Србије на Европском првенству у куглању за слепе и слабовиде у Пољској. Уз бројне друге успехе, али и велика одрицања, обе истичу значајну подршку породице, пријатеља, клуба, као и Града Краљева.
Краљевачке шампионке примио је градоначелник др Предраг Терзић са помоћницима за социјална питања и омладину и спорт Марком Матовићем и Милошем Миладиновићем.
Градоначелник је истакао да је Град изградио куглану под трибином Атлетског стадиона и омогућава и рекреативцима и онима који желе да се такмиче да вежбају и да се такмиче, те да Град мора да омогући свима прилику да се баве спортом, да сви треба да имају исте могућности и да друштво, држава и град треба да омогуће услове за бављење спортом. Како је казао, Град сваке године обезбеђује финансијска средства за „Фокус“, ове године 800.000 динара, и они са тим новцем могу да обезбеде услове за тренирање, превоз, такмичења.
„Није важно да обезбедите финансијска средства за особу са инвалидитетом, морате том човеку да покажете да је он користан члан друштва, да неке ствари може да ради подједнако добро као и други, а неке и неупоредиво боље. Може да ради, ствара, да се такмичи, може да побеђује, а ми треба да омогућимо баш то“, рекао је Терзић и додао: „Почели смо да градимо тактилне стазе како би слепи и слабовиди могли да се крећу градским улицама, да знају где је безбедно проћи, како би безбедно прешли улицу, да знају да је на семафору зелено, почели смо да уграђујемо системе у градске семафоре. Наставићемо да радимо и да сарађујемо са особама са инвалидитетом и унапређујемо њихов начин живота.“
Осврнувши се на свој врхунски успех, Зорица Милићевић је истакла да је куглање предиван спорт.
„То је, како сам схватила касније, рекорд за 32 године, колико се одржава државно првенство, то је најбољи резултат која је нека жена у Б1 категорији освојила. Нашем успеху је допринела подршка Града будићи да имамо могућност да бесплатно користимо куглану. Врло нам је битна подршка породице и, можда чак и најбитније – подршка целог клуба јер смо ми заиста као једна душа, као једна велика фамилија, једни другима смо подршка“.
Светлана Радовић, која је у дисциплини тандем-микс, са Атилом Сзилаком, освојила бронзану медаљу за српску репрезентацију, каже:
„На Европском првенству у Сјеракову у Пољској, у јако великој конкуренцији јако много такмичара из девет земаља, успела сам да свом граду донесем медаљу и веома сам поносна на то. Без подршке првенствено породице и пријатеља не би било ни ових успеха“, каже Светлана, која има више од двадесет медаља са многобројних домаћих и међународних турнира, и додаје:
„Волела бих да и овај град има спортисту са инвалидитетом на крају године одликованог као и сви остали спортисти“.
Како истиче Ранко Вуковић, председник Савеза слепих Краљево, Спортско удружење слепих и слабовидих „Фокус“ основано је 2020. године да би се чланови што активније бавили спортом. До тада је постојало као секција у оквиру Савеза слепих Краљево. Члан је Националног спортског савеза слепих и слабовидих Србије и Спортског савеза Краљева.
„Имамо континуирану подршку Града Краљева у бесплатним терминима које смо добили од Спортског центра ‘Ибар’ у најсавременијој куглани у Србији – фантастични услови за тренинг су у великој мери допринели овим резултатима, као и финансијска подршка Града Краљева. Бављење спортом особа са инвалитетом је веома захтевно, сваки такмичар има свог пратиоца, и ми се трудимо да све такмичаре одвеземо од кућне адресе до места оджавања такмичења и назад“, каже Вуковић.
Честитајући суграђанкама и захваливши им што се Краљево, по њиховим постигнућима, препознаје, градоначелник је захвалио и Ранку Вуковићу, који, како је рекао, одлично познаје потребе особа са инвалидитетом, даје предлоге, сугестије, каже шта треба да се измени, да се неки правилник уподоби, како да се изађе у сусрет особама са инвалидитетом, обезбеди новац…
„Треба да схватимо да особе са инвалидитетом не живе поред нас, него живе са нама. То су наша браћа и сестре, комшије, пријатељи, школски другови, колеге… Ако будемо тако размишљали, доносићемо праве одлуке, а то је задатак одговорне власти“, рекао је Терзић.
