Дан државности Србије обележен је у Краљеву полагањем венаца на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године на Тргу српских ратника. После химне Србије, звуцима „Посмртног марша“, Оркестар „27. септембар“ испратио је одавање поште на главном краљевачком тргу.
Венац су, у име града, положили заменик градоначелника Милун Јовановић и председник Скупштине града Сретен Јовановић, са помоћницима градоначелника и члановима Градског већа, као и представници Војске, Полиције, бројних удружења, друштава, организација, појединци.
Председник Скупштине града Краљева Сретен Јовановић подсетио је на то да град Краљево 15. фебруар обележава већ петнаест година.
„Од 2002. године, када је Србија почела да обележава овај дан као Дан државности, ми се окупљамо на овом месту. Присећамо се 1804. и 1835. године, веома важних датума, када је кренуо Први српски устанак и када је Србија донела свој устав. Ово је дан који морамо памтити, обележавати, преносити на млађе генерације, да се не заборави. Да се зна колико трајемо, кроз шта је све Србија прошла. Свим грађанима Краљева честитам овај дан са надом да ће већ од сутра бити боље“, поручио је председник Скупштине Сретен Јовановић.
На Сретење 1804. године, у Марићевића јарузи у Орашцу, на збору виђенијих Срба са територије Београдског односно Смедеревског пашалука, одлучено је да се подигне устанак против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. Овоме је претходила сеча кнезова, угледних народних првака, које су дахије, због наводне нелојалности, побиле.
На Сретење 1835. године, у Крагујевцу, донет је први Устав Кнежевине Србије – Сретењски устав, са одредбама обликованим по узору на Француску и Белгију. Необично либералан текст за тадашње прилике израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Ипак, велике силе су га сматрале превише либералним тако да је Устав брзо суспендован.
