Социјална слика Краљева погоршана је последњих неколико година, а Стратегија социјалне политике биће основ за предузимање мера на обезбеђивању адекватног нивоа социјалне заштите и ублажавања тешкоћа оним нашим суграђанима којима је помоћ најпотребнија. Данас је одржана прва јавна расправа о Нацрту стратегије социјалне политике од 2013. до 2017. године.
                  – Претходна стратегија рађена је 2005. године и важила је до 2010. уз одређене узмене, а ми ћемо ту постојећу стратегију ревидирати, јер је она још увек законски важећа. Са новим предлозима и идејама радићемо на квалитетније осмишљеној социјалној заштити, запошљавању и збрињавању грађана Краљева – рекао је Радомир Јовановић, помоћник градоначелника за спорт и социјална питања.
            На подручју града Краљева живи 117.701 становника у 41.899 домаћинстава (према попису из 2011). Краљево је током деведесетих година, након масовних егзодуса Срба из Хрватске и са Косова и Метохије и осталих подручја бивше Југославије захваћених ратом, прихватило око 25.000 избеглих и интерно расељених лица. По званичном статистичком податку из пописа 2011. године, у Краљеву живи 876 припадника ромске популације. Овај податак не одговара реалном стању, јер се процењује да их има око 1.900, а у статистици се оправдава тиме што су се многи Роми изјашњавали као припадници других нација.
           Према подацима пописа из 2011. године, просечна старост становништва је 42,3 година, док је укупан број пензионера 20.288. Број активног становништва је 55.007, што чини 45,19% у односу на укупан број становника. Укупан број становника старијих од 65 година, према подацима пописа из 2011. износи 22.841, односно 18,2% од укупног броја становника, што указује да нема великих промена у старосној структури.
           Према подацима Агенције за привредне регистре у Краљеву послује 1.128 привредних друштава и 533 предузетника. Највећи утицај на привредна кретања на територији града Краљева остварују делатности трговине и прерађивачке индустрије. То су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева.Уобласти трговине активно је 410 предузећа или 36,35%, а у области прерађивачке индустрије 277 предузећа или 24,56%.
           До пре неколико година Краљево је било познато по тешкој индустрији („Фабрика вагона", „Магнохром"). Неуспешне приватизације оба предузећа проузроковале су вишкове радне снаге.
            Нова социјална политика почива на идеји да је појединац одговоран за сопствено благостање. Улога државе је да помогне или да подстакне развој потенцијала сваког појединца. Држава се преусмерава са „пасивних политика", чији је циљ био да се одржи друштвено прихватљив ниво прихода или смање неједнакости, на „активне политике", које теже изградњи капацитета, одговорности и мотивације појединаца.
            Највећи број незапослених је IV степена стручности. Интересантно је увећање броја високообразованих лица у укупном броју незапослених, што у раније није био случај. Разлог за то је престанак рада великог броја радника који су технолошки вишак. По подацима из 2011. године, на евиденцији Националне службе за запошљавање – филијала у Краљеву, било је укупно 13.568 регистрованих незапослених лица и они чине 11,53% у односу на укупан број становника општине. Незапослених лица која активно траже посао има 15.780. Према подацима Републичког статистичког завода из децембра 2011. у друштвеном сектору радило је 18.045 лица, а у приватном 8.140. У односу на претходну период, број запослених у друштвеном сектору се повећао за 563 лица, а у приватном је дошло до смањења броја запослених за 3.290 лица. Број запослених (26.185 лица) чини 22,24% од укупног броја становника општине.
             После још три јавне расправе до краја априла очекује се да, Стратегија социјалне политике, која треба да допринесе да Краљево буде препознато као град који ефикасно идентификује и решава проблеме у области социјалне политике, користећи нове методе организације рада и одлучивања и излазећи у сусрет потребама корисника, буде усвојена у мају ове године.

ВАЛЕНТИНА ЋЕ ИМАТИ КРОВ НАД ГЛАВОМ                                                     Краљево, 28. март 2013.

Прича о петогодишњој девојчици Валентини Јовичић која је, према наводима медија, два и по месеца живела у лименој тезги на краљевачкој пијаци, имаће срећан крај. Привремено решење за смештај ове  породице понудио је закупац тезге на краљевачкој пијаци Стојан Маринковић, а добротвор из Немачке понудио је да трајно реши стамбено питање породици Јовичић. На оптужбе да надлежни нису правовремено реаговали на конференцији за новинаре одговорили су Светлана Дражовић, директорка Центра за социјални рад и Радомир Јовановић, помоћник градоначелника за спорт и социјална питања.

            – Не могу много да говорим о конкретном случају, зато што ме право на приватност те породице и обавеза чувања личних података обавезују. Све што се ради за породичну и правну заштиту је строго поверљиво – каже директорка Центра за социјални рад.

            Према њеним речима, није примерено да надлежни износе податке из живота социјално угрожених људи и деце.

            – У стању кад се лице, у стању социјалне потребе нађе у стању животне угрожености, нарочито ако се ради о малолетној особи, имамо ситуацију тзв. хитног реаговања и постоји стручна процедура у којој се прави процена стања и потреба и збрињавање – каже Дражовић.

            Мере збрињавања су различите: тамо где постоје сродници, активирају се за помоћ угроженима, а тамо где нема сродника који су у ситуацији да помогну, иде се на област проширених права, у смислу давања новца за месечну кирију или се, ако ништа од тога није могуће, ради привремено збрињавање деце док Центар за социјални рад не помогне породицу оним што има, све док не реши питање становања.

            – Знали смо да та породица, као и велики број ромских породица има неплански грађен објекат који је постављен на недозвољеном месту. Обавештени смо и да предстоји рушење објекта. У таквим и сличним ситуацијама питамо родитеље могу ли да дају гаранције да ће моћи да збрину децу, а ако не могу, привремено збрињавамо децу, јер нам је то обавеза – појашњава Дражовић.

            Према њеним речима, Центар за социјални рад није знао када је барака срушена да би мајци била понуђена могућност да привремено збрине децу.

            – Оног момента кад смо сазнали за случај на начин који није добар, јер је то пласирано у медијима, наш тим је изашао на терен. Имали су проблем да уопште раде, јер је читава екипа новинара била на пијаци. Иначе, имамо доста породица у сличном статусу – каже директорка Центра за социјални рад.

            Према речима Радомира Јовановића, помоћника градоначелника за спорт и социјална питања,  породици Јовичић било је предложено да, будући да имају доста сродника, обезбеде један ар плаца негде на периферији да сместе контејнер који им је град доделио, али да су они тражили да то буде „негде у граду".

            – Смештање људи у контејнере законом је забрањено као трајно решење, то може бити само привремени смештај. Када бисмо једној породици дозволили да смести контејнер на градској локацији, како бисмо друге спречили да ураде то исто, како бисмо им ускратили право да добију контејнер? Одмах би то било читаво контејнерско насеље! – објаснио је Јовановић.

            Краљево има много породица у сличном статусу, а њихови проблеми, како је на конференцији за новинаре речено, биће решавани поступно и по приоритетима.

 

Print Friendly, PDF & Email