Дар незабележене вредности, који је Краљеву за изградњу моста преко Ибра, из далеке Канаде послао Миломир Главчић, изненадио је само оне који о добрим делима овог хуманисте нису раније чули. За градњу моста из Скопљанске улице он је уплатио 1,4 милиона канадских долара, што представља противвредност око милион евра. Уговор о донацији тих средстава вечерас су у кабинету градоначелника потписали овлашћени представник донатора Радоје Главчић и градоначелник Краљева Драган Јовановић.
– Мој стриц Миломир Главчић поклонио је ова средства граду очекујући да Краљево може да следи његов пример када је, градећи хотел „Американа" у Канади, радове започео у марту, а већ у јуну у њему примио своје прве госте – рекао је Радоје Главчић.
Он је изразио наду да ће сви који су укључени у пројекат изградње моста оправдати поверење донатора, новац потрошити на прави начин и мост изградити квалитетно и на време.
– Надам се да ћемо моћи да се похвалимо да смо мост завршили и пре планираног рока у августу наредне године – рекао је Главчић, поручујући грађанима Краљева и свом стрицу Миломиру Главчићу да ће новац бити исккључиво наменски потрошен.
Захваљујући се, после потписивања уговора, на донацији граду, градоначелник Краљева Драган Јовановић изразио је велико задовољство у име свих Краљевчана што је донатор Миломир Главчић из Канаде препознао озбиљност и жељу актуелне локалне власти да доврши започете инфраструктурне пројекте.
– Отворен је наменски рачун на који ће ова средства бити уплаћена. Важно је да ће трошење средстава бити потпуно транспарентно и да ће сви грађани Краљева имати увид у њихово трошење, а новац ће бити исплаћиван „по грађевинским ситуацијама" – поручио је градоначелник Јовановић, додајући да је циљ локалне самоуправе да побољша инфраструктуру града и учини живот Краљевчана што бољим.
Он је изразио наду да ће донатор Миломир Главчић бити задовољан одрађеним послом, а пожелео је да човека који Србију деценијама носи у срцу и лично упозна.
– Мало је рећи да је заслужио орден, зато што је Миломир Главчић заслужио много више – рекао је први човек града.
Град Краљево обавезао се да ће радове на изградњи моста завршити најкасниј до 1. августа 2014. године, аизмеђу соталог и да по завршетку радова са обе стране моста постави таблу одговарајућих димензија на којој ће стајати „Мост Миломира Главчића 2014.".
– Није ми толико важно то обележје, као ни признања, ни ордење, ни медаље. Више ме радује и држи у животу чињеница да ће мост, како је то наш нобеловац Иво Андрић говорио, поред обала спајати и људе – поручио је из далеке Канаде дародавац Миломир Главчић, који у Јошаничкој Бањи, о свом трошку, гради и Дом културе, библиотеку, вртић.
Иначе, већ годинама, Миломир два пута годишње, свотама од две до пет хиљада евра, помаже око 160 својих рођака, па је према речима Радоја Главчића, његовог овлашћеног представника, и пре донације за мост у Србију послао око четири милиона евра. Свој завичај, село Попе из Јошаничке Бање никада није заборавио, али у Србију из које је отишао као сироче 1947. године никада није дошао. Краљевчани се потајно надају да ће имати прилику да му уживо захвале на отварању моста августа наредне године.
У СЛАВУ ЈЕЛЕНЕ АНЖУЈСКЕ – XX ДАНИ ЈОРГОВАНА 11. и 12. мај 2013
Када је српски краљ Урош Први, из љубави према француској принцези Јелени Анжујској, средином 13. века засадио Ибарску долину мирисним јоргованима, сигурно није могао ни да претпостави да ће његов краљевски дар, кроз ову јединствену културну манифестацију трајати вековима касније. Друштво француско-српског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ ове године 20. пут организовало је манифестацију „Дани јоргована“, под покровитељством Града Краљева и уз логистичку подршку Туристичке организације Краљево.
Организатори, уз помоћ Краљевчана још од 1994. године негују српску средњовековну баштину, културу и уметност и презентирају је Европи.
– У мају, кад процветају јорговани, тишина Долине краљева, како је зову сви који је воле и из душе јој тепају, уступи место романтичној легенди која постоји да читав свет подсети колика је била љубав Уроша Немањића кад је одлучио да падине дивље и голе Ибрске клисуре „обоји“ јоргованима који ће његову драгу заувек подсећати на родну Провансу – подсетио је отварајући „Дане јоргована градоначелник краљевас Драган Јовановић.
Непоновљива љубавна прича краља Уроша Првог и краљицце Јелене, мајке знаменитих српских краљев,а Милутина и Драгутина, јединствена је у Европи и после прохујалих векова живи у сећањима српског народа.
Овогодишњи „Дани јоргована“ почели су у манастиру Жича, задужбини Стефана Првовенчаног који је био отац краља Уроша. Етно-музичке групе из Рибнице, Жиче и Чачка извеле су богат музички програм уз драмски програм „Небесна литургија“ глумца Момира Брадића.
Прошло је више од седам и по векова откад су Немањићи, у долини у којој се стварала српска цивилизација, са свим почастима дочекивали Јелену, блиску рођаку краља Луја XIV, а већ скоро две деценије легенда о магичној љубави живи захваљујући српско-француској културно-еколошко-туристичкој манифестацији „Дани јоргована“ која свој пандан има у манифестацији „Дани јоргована у долини Марне“, а њу у Паризу већ неколико година организује грофица Софија ди Гарофани. Она је овог викенда била гост Краљева, па је на Тргу српских ратника поздрвила посетиоце који су дошли да виде спектакл „Оставише спомен роду српскоме“ који „оживљава“ све српске краљеве са жељом да подсети шта су краљеви урадили за српски народ.
Софија ди Гарофани подсетила је да су велике сеобе српског народа, почетком средњег века, у међудржавне односе унеле сасвим нови дух:
– И Срби су равноправност своје државе потврђивали женидбама и удајама деце својих владарских породица верујући у племенитост порекла. Скоро сви Немањићи сллапали су бракове са принцезама, али Јелена Анжујска била је једина која је оставила задужбине од Краљева до Улциња, од Требиња до Котора, Дубровника и Бара. Допринела је да рашка историја и уметност буду паралелне византијској и венецијанској ренесанси.
Централни догађај овогодишњих „Дана јоргована“, манифестације која је ове године подржана из пројекта „Еко музеји“ уприличен је на Магличу. У сарадњи са Италијанским комитетом за сарадњу са Балканом, који је финансијски подржао пројекат првог еко-музеја у Србији, чији је део и Маглич, биће формиран Еко-музеј који не представља класичан музејски простор, већ читаву територију са традиционалним вредностима на којима почива живот савременог човека. Када са италијанским партнерима, крајем јуна буде потписан Меморандум о фомирању еко-музеја, биће то још једно лепо подсећање да су, пред први долазак Јелене Анжујске у Србију, поданици краља Уроша I, сина Стефана Првовенчаног данима на стрмим падинама Ибарске клисуре садили јорговане: љубичасте, који означавају прву љубав и беле, који су одувек симбол младалачке невиности.
И данас можемо много да научимо из примера Јелене Анжујске која своја врата никада није затворила за добра дела, а срце за љубав.Ко тој добробити служи, не прима ничију плату. Али, ми данашњи плаћамо јој онако како најлепше умемо – поштовањем. 
