Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева, у сарадњи са различитим институцијама и организацијама, обележило je Међународни дан цивилне заштите организацијом заједничке вежбе цивилне заштите под радним називом „ИБАР 2026“.
У Матарушкој Бањи, на десној обали реке Ибар, приказана је употреба мобилних противпоплавних система, пумпи различитих капацитета, чамца за спасавање и друге опреме и технике која се употребљава у циљу одбране од поплава. Истовремено, тестиран је и Оперативни план одбране од поплава, као и систем комуникације локалних структура у циљу заштите и спасавања људи, животиња и имовине на елементарним непогодома угроженим подручјима.
Како је истакао руководилац Одељења за послове цивилне заштите Слободан Радаковић, традиционално, сваке године, ово одељење, заједно са субјектима од посебног значаја који утичу на смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, организује показну вежбу.
„Вежба се организује поводом 1. марта – Светског дана цивилне заштите, јер указује на заштиту и спасавање, који су битан фактор у ванредним ситуацијама и катастрофама. Подиже се свест код грађана, солидарност, заједништво јер се спасавају људски животи, материјална и културна добра, а уједно се подиже лична, узајамна и колективна заштита. Поред превентивних мера које предузимамо, битно је да будемо спремни и да дамо адекватан одговор на све претње и изазове који нас очекују у катастрофама односно ванредним ситуацијама. Ова вежба има велики значај у развоју и цивилне заштите и свих субјеката од посебног значаја“, истакао је Радаковић.
Према његовим речима, вежба је организована кроз четири догађаја – евакуацију становништва повређеног у поплавама с једне обале на другу и њихово збрињавање, црпљење воде из поплављеног подручја пумпом великог капацитета, потом црпљење воде и прекопавање воде са плавног подручја, као и коришћење противплавних система – бидона, који, уколико расте водастај реке, имају задатак да засутаве прекомерну количину воде да не поплави становништво на другој страни.
Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић нагласио је да је изузетно важно да јединице цивилне заштите буду припремљене за ванредне ситуације јер, нажалост, на територији Града Kраљева било је много ванредних ситуација и управо због тога су јединице цивилне заштите опремљеније у односу на друге.
„Добро је док се припремамо, добро је док само вежбамо, али, нажалост, ми смо у последњих петнаестак година имали читав низ различитих ванредних ситуација – од земљотреса 2010. године преко поплава које су се понављале и 2014, 2016, 2017, 2020. и 2021. године. Управо због тога се трудимо да боље опремимо јединице цивилне заштите и да ојачамо институционалну сарадњу са ватрогасно-спасилачким јединицама, са ‘Западном Моравом’ и другим предузећима опремљеним и спремним да реагују у случају падавина, повећаног водостаја, када дође до пожара или до одрона“, поручио је Терзић.
„Ми смо можда били први град који је покренуо један систем у коме, између осталог, помажу и добровољна ватрогасна друштва, којих имамо више од 10, који су опремљени и имају адекватне лиценце и које Град свесрдно помаже јер не знамо да ли ће нас опет задесити неко невреме, поплава или земљотрес. Имамо у свим месним заједницама поверенике и заменике, по неколико добровољних ватрогасних друштава, и велико је задовољство рећи да Kраљево постаје у Србији пример по организованости и поступању у датим ситуацијама, што је за нас обавеза да будемо још организованији, присутни на терену и оспособљенији за реаговање у свим тим ситуацијама“, казао је члан Градског већа ресорно задужен за послове из области развоја система заштите и спасавања и цивилну заштиту Сретен Јовановић.
Секретар Црвеног крста Краљево Снежана Апостоловић је истакла да, као један од субјекта од значаја, сматрају да је неопходно имати више оваквих вежби зато што, када се нешто деси, свако ће знати шта треба да ради.
„Ми смо увек ту да помогнемо људима у невољи, насталој услед зимских услова, поплава, земљотреса… Црвени крст, нажалост, има огромно искуство у томе. Ту смо да прихватимо, збринемо, сместимо, да се укључимо у тражење, ако је неко неког изгубио, да пружим психосоцијалну подршку, прву помоћ, да обезбедимо храну… Чланови Црвеног крста Kраљева су чланови националних тимова за екстремне зимске услове, за спасилаштво на води, планинама. Даћемо све од себе да увек имамо едуковане волонтере који могу да помогну људима“, рекла је секретар краљевачког Црвеног крста.
Међународна организација за цивилну заштиту установила је 1. март као Светски дан цивилне заштите на Генералној скупштини 1990. године, а 1972. године као оквир њеног деловања усвојен је статут ове организације. Значај припадника цивилне заштите у Краљеву постаје све уочљивији од 2010. године, када је наш град погодио снажан земљотрес, као и услед бројних бујичних поплава, пожара и других елементарних непогода које су задесиле Краљево у претходних 15 година, када је њихова мрежа одиграла важну улогу у спасавању становништва и санирању последица изазваних непогодама.
