У Војсци Србије, овог лета после 70 година поново је успостављена верска служба, а богослужбени простор и Спомен соба Друге бригаде КОВ званично су отворене на Петровдан ове године. То је дан који ова јединица слави у знак сећања на 12. јул 1805.године, када су српски устаници предвођени Карађорђем ослободили од Турака тадашњи Карановац, односно данашње Краљево.
На подручју Друге бригаде КОВ касније су отворена још два таква постора, један за православну, други за исламску верску заједницу у касарни „Рифат Бурџевић" у Новом Пазару, а на територији читаве Србије планирана је формирање 13 таквих храмова.
Градоначелник Краљева Драган Јовановић, командант Друге бригаде КОВ, бригадни генерал Маринко Павловић, представници Рашког округа, војске, полиције и бројни грађани присуствовали су данашњој свечаној литургији коју је,уз саслужење свештенства епархије жичке служио епископ шумадијски Јован.
Према речима поручника Стевана Стевановића, војног свештеника, интересовање међу војницима Друге бригаде КОВ је велико.
„И сам сам позитивно изненађен тиме колико људи током дана дође у овај богослужбени простор, или у онај у Рашки и Новом Пазару, Пазару, иако је већини још увек чудно кад сретну војника – официра у војној униформи, а да има браду",каже војни свештеник Стеван Стевановић.
Портпарол Друге бригаде КОВ Иван Обреза подсетио је да је верска служба у Војсци Србије постојала још од 1839. године, када је донет војни закон који је експлицитно говорио о њеном увођењу.
„Сматрамо да враћање верске службе има велики значај за све припаднике војске, јер ће своје верске потребе моћи да остваре где год да се налазе", навео је Обреза.
Војни свештеници, у чијој надлежности је била брига о духовном животу војника, до пре седам деценија били су институција у српској војсци. Они су вршили обред заклетве приликом ступања на војничку дужност, одржавали молитве пред одлазак на положаје, обилазили рањенике у болницама, обављали опела и помене за погинуле војнике.
Друга бригада Копнене војске формирана је 28. марта 2007. године, од делова 252. оклопне, 20. моторизоване, 305. инжињеријске, 37. моторизоване бригаде и 401. артиљеријско-ракетне бригаде. Команда у Краљеву, састоји се од пешадијских, оклопно-механизованих, артиљеријских и артиљеријско-ракетних јединица, као и инжeњеријских и јединица везе. У задатке те јединице, чији су припадници стационирани у Новом Пазару, Рашки, Ваљеву и Краљеву спада и обезбеђење, у копненој зони безбедности, административне линије према Косову и Метохији.
ПРОЈЕКАТ „АГРАРНИ И РУРАЛНИ РАЗВОЈ У СРБИЈИ“ 12. новембар 2013.
У оквиру пројекта „Европска унија (ЕУ) – прилика или препрека“, у Краљеву је данас организован окугли сто посвећен аграрном и руралном развоју, на којем је главна дискусија била посвећена разматрању предности приступања Србије ЕУ са аспекта поољопривреде и села.
Према речима Ксеније Петовар, професора у пензији Универзитета у Београду, Србија током последњих неколико деценија није имала довољно јаку политичку вољу да се лоша слика руралне Србије бар мало промени.
„О руралном развоју у Србији су махом говорили људи који нису били заинтересовани за развoј села, па су сви програми које смо имали током последњих 50 година остајали мртво слово на папиру“, рекла је Петовар, изразивши бојазан да и данас, упркос опредељењу за примену политике и стандарда ЕУ, може да се догоди да, уколико се не испуне основни услови за живот на селу, те политике неће имати ко да спrоводи.
Резултат запостављања села, додала је Петовар, јесу пуста села, лоша инфраструктура и мала продуктивност сеоских домаћинстава, а два основна фактора да би село заживело су боље школство и миграција младих.
„Услови школовања деце у сеоским подручјима су на нивоу почетка XX века и то мора да се промени, а друга група која треба да омогући ревитализацију села су младе жене од 20 до 40 године, којих данас у селима има мање од 47 одсто, због чега наталитет драстично опада“, рекла је Петовар.
Циљ данашњег округлог стола био је да се кроз аргументовану расправу допринесе унапређењу разумевања и информисаности локалних актера и грађана о посleдицама европских интеграција у овој области.
Према оцени Јелене Рибач, координаторке овог пројекта, грађани немају довољно релевантних и тачних информација о процесу приступања ЕУ, па су пројектом обухваћена подручја градова: Суботица, Ваљево, Нови Пазар, Лесковац и Краљево, који територијално имају велики проценат руралног подручја.
Мирјана Продановић, генерални секретар Европског покрета у Србији истакла је да Краљево поседује значајне капацитете у области руралног развоја.
„Пољопривредни произвођачи ће имати одређене обавезе које проистичу из обавезе евопских интеграција, али ће истовремено имати и шансу да искористе доступна средства како би стандарде за наступ на заједничком пољопривредном тржишту ЕУ могли да постигну“, рекла је Продановић.
Данашњи округли сто организовали су Европски покрет у Србији и мрежа Европског покрета, уз подршку Канцеларије за евопске интеграције Владе Србије.
ИЗЛОЖБА „ПРИМЕЊЕНА НОСТАЛГИЈА“ 12. новембар 2013.
Уз подршку Канцеларије за европске интеграције Владе Србије, Европски покрет у Србији и Мрежа европског покрета, организовали су и у Краљеву данас отворили изложбу „Примењена носталгија“ од фотографија насталих у главном граду Литваније и Београду, а чија је идеја да се на јединствен начин, из објектива фотографа прикажу сличне ситуације у различитим земљама.
У питању су фотографије из главног града Литваније, државе која од 1. јула ове године председавајућа у Европској унији, које је у Виљнусу сликао фотограф из Србије и фотографије из Београда виђене оком фотографа из Литваније.
Фотографи су последње недеље маја ове године фотографисали места, догађаје, сцене и људе који их подсећају на њихов родни град.
Према речима Иване Ђурић, помоћника директора Канцеларије за европске интеграције, изложба треба да послужи да се европска прича, којом се објашњава грађанима како и зашто Србија треба да буде део Европске уније (ЕУ), не сведе само на пуку причу о хармонизовању прописа и увођењу нових прописа“.
„Иза читаве те приче стоји нормалан, свакодневни живот свакога од нас и грађана ЕУ, иако су нам поједине од тих земаља понекада прилично далеке“, рекла је ФоНету Ивана Ђурић.
Грађани Србије, додала је, не знају пуно о Литванији, па је изложба права прилика за упознавање културе два града и двеју земаља, коју су фотографи Ненад Петровић из Београда и Инди Јеудите из Литваније одлично искористили пронашавши сличности Београда и Виљнуса у којем,према речима Иване Ђурић, чим чују да сте из Србије обични грађани питају шта раде бивши кошаркаши Владе Дивац и Дејан Бодирога.
Основна порука изложбе „Примењена носталгија“ је да унапреди културну размену двеју земаља, као и да промовише европске вредности и сарадњу Србије са државама чланицама ЕУ.
„Применењену носталгију“ до сада су, током јула имали прилике да виде Београђани, почетком октобра представљена је у Виљнусу, а Краљевчани ће ову изложбу у свечаној сали зграде Градске управе моћи да погледају до 19. новембра.
ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 11.новембар 2013.
Полагањем венаца на Споменик погинулима у ослободилачким ратовима Србије од 1912. од 1918. године у Краљеву је обележен Дан примирја у пвом светском рату. Новембар 1918. године био је један од најбурнијих месеци у историји српског народа, а дан примирја, 11. новембар, од прошле године се слави као државни празник у Србији. У име грађана Краљева, венце су положили градоначелник Краљева Драган Јовановић и други челници градске власти, представници војске, полиције, Друштва историчара Рашког округа и удружења грађана
Током Првог светског рата, који је и започео нападом Аустроугарске на Србију неповратно је, између осталог и захваљујући жилавом отпору Срба, преобликована карта Европе. Пробој Солунског фронта, који су извели Срби, довео је до поступног распада Аустро-Угарске и капитулације Немачке, чиме је, до тада најразорнији рат, светских размера, коначно завршен. Недвосмислена намера власти у Бечу, што је било без икавог зазора наглашавано, била је да се Србија потпуно уништи, али су жилав отпор Срба, мудро државно вођство, као и свесна жртва читаве нације довели да велике победе.
Као последица великих српских победа, Бугарска је капитулирала последњих дана септембара, а Аустро-Угарска првих дана новембра 1918. године, да би потом 11. новембра 1918. у месту Компијењ, капитулирала и Немачка. Тај чин означио је крај највећег и најразорнијег рата који је свет до тада видео.
Србија је, у Првом светском рату поднела велике жртве, пролазећи кроз величанствене и тешке тренутке. Српска војска на Колубари и Церу забележила је прве савезничке победе, али је касније земља ипак била окупирана, становништво изложено терору, а војска је била принуђена на повлачење у Грчку. Касније је пробијен Солунски фронт, Србија је ослобођена и створена је нова држава Краљевина СХС.
„Наша земља је у Првом светском рату изгубила скоро 1.250.000 становника, односно око 28 процената. У стварности тај проценат је много већи, када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су, просто и по саставу становништва, изнели „на својим леђима” читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-Угарске“, подсетио је градоначелник Краљева Драган Јовановић.
Он је поздравио све грађане Краљева којима је честиутао празник уз поруку да се сећају славних времена и победа предака и да из славне прошлости извуку поуку да само јединством могу да се остваре неке нове победе, које не морају увек да буду ратне, већ се могу извојевати и у миру.
Он је додао да је, после Другог светског рата, из идеолошких разлога заборављено на српски допринос победи у Првом светском рату и да је та „амнезија” трајала све до прошле године. Иако је Дан примирја уведен као државни празник још 2005-те, ове године први пут је и званично обележен нерадним даном.
Председник Друштва историчара Рашког округа мр Драгољуб Даниловић подсетио је да је на данашњи да н пре 95 година потписано примирје између Централних сила и Антанте, односно између Француске и Немачке. У Првом светском рату учествовало је више од 40 земаља, а до тада највећи сукоб невиђених размера је и почео нападом на Србију. Мала балканска земља дала је велики допринос победи сила Антанте.
„Немачки цар је у јесен 1918. године написао телеграм свом пријатељу, бугарском церу Фердинанду са поруком да је „срамота што је 60.000 српских војника одлучило Први светски рат“, навео је Даниловић, додајући да је због тога Немачка била принуђена да потпише капитулацију на данашњи дан 1918. године.
У култури сећања данашњи дан, рекао је Даниловић, за нас потомке треба да буде велика светиња, зато што смо учествовали на страни сила које су однеле победу над Немачком, Аустроугарском и Бугарском. Он је позвао грађане Краљева да убудуће и сами, на данашњи дан, дођу до трга српских ратника и поклоне се пред спомеником ратницима који су дали свој живот и омогућили нам да, како је рекао, уживамо у слободи.
„Наталијина рамонда”, као симбол којим обележавамо овај датум уведен је прошле године закључком Владе Србије, а на иницијативу председника Србије Томислава Николића. Позадина амблема „Наталијина рамонда” је зелено-црна, што су боје Албанске споменице, а симболика овог цвета је вишеструка. Углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе чији је врх Кајмакчалан поприште славне битке у Првом светском рату. „Наталијина рамонда” је позната и као цвет феникс, јер и када се осуши, ако се залије, може оживети баш као што је и Србија васкрсла, оживела после свега кроз шта је прошла у Првом светском рату.