У оквиру Службе за управљање пројектима и локално-економски развој данас је отворена Канцеларија за брзе одговоре, па ће убудуће потенцијални инвеститори и привредници, домаћи и страни имати комплетну унапређену услугу добијања услова неопходних за обезбеђивање потребне документације за реализацију њихове инвестиције.
– Једно од предизборних обећања Српске напредне странке, било је управо отварање Канцеларије за брзе одговоре и зато ми је неизмерно драго што дцелокупном грађанству и свим привредницима могу да кажем да смо обећање испунили – рекао је градоначелник Краљева Драган Јовановић.
Он је прецизирао да отварање Канцеларије за брзе одговоре подразумева знатно смањивање процедура.
–Потенцијални инвеститори убудуће могу да рачунају на скраћене процедуре и брзу обраду захтева – појаснио је градоначелник.
Запослени у Канцеларији за брзе одговоре моћи ће заинтересованима да пруже информације које је земљиште слободно, о инфраструктури којом располаже и како да што пре дођу до грађевинске дозволе.
Према оцени Јовановића, често се дешавало да потенцијални инвеститори одустају када схвате какав пакао од процедуре треба да прођу.
У реализацији овог пројекта, Град Краљево је, према речима градоначелника Јовановића имао одличну сарадњу са Градом Крушевцем, који је овакву канцеларију отворио непосредно пре Краљева.
– Подсећам и на пројекат „Оптимус“ вредан 140.000 евра намењен регулаторној реформи Градске управе који ће знатно побољшати рад Градске управе као сервиса грађана – рекао је градоначеник, подсетивши да је у почетку било предвиђено да учешће локалне самоуправе износи 10 процената, односно 14.000 евра, али је због одличне сарадње у пројекту Град Краљево ослобођен те финансијске обавезе
Према речима Милоша Петровића, начелника Градске управе, отварање Канцеларије за брзе одговоре представља наставак реформе управе која је била неопходна због компликованих процедура.
– Једно од начела у Одлуци о градској управи, коју смо недавно донели на седници градске скупштине је и делотворност у раду Градске управе, а она подразумева да грађани могу брзо и једноставно да остварују своја права и да регулишу своје обавезе код Градске управе – појаснио је начелник Градске управе Милош Петровић и додао да ће грађани у овој, првој фази моћи да добијају информације од значаја за потенцијалне инвеститоре који нису једина циљна група.
Сва електронска пошта усмерена на адресу Градске управе са притужбама, примедбама на рад комуналне полиције или инспекцијских органа ићи ће централизовано на једно место, па ће грађани у року од 24 часа моћи да добију информације. Надлежност и делатности ове Канцеларије временом ће бити проширириване успостављањем сарадње и са осталим јавним службама, попут Службе за катастар непокретности или „Електродистрибуције“.
Према речима Мирјане Продановић, руководиоца Службе за управљање пројектима и локално-економски развој, услуге Канцеларије за брзе одговоре биће пружане и пољопривредницима, и грађанима који ће на овом месту моћи да се информишу о својим предметима, а да при томе, како је рекла, „не лутају – од врата до врата, већ да на једном месту добију информације о процедурама које су потребне за реализацију неких одређених права.
Канцеларија за брзе одговоре, за почетак радиће само у преподневној смени, због немогућности запошљавања нових људи.
НЕМА ПАРА ЗА ПРЕДУЗЕЋА ОШТЕЋЕНА У ЗЕМЉОТРЕСУ 14. мај 2013.
У градском буџету, али ни у државној каси нема новца који траже краљевачки привредници за санирање последица која су њихова предузећа претрпела у земљотресу новембра 2010. године.
Овакву поруку привредницима Краљева на данашњем састанку Иницијативног одбора за санирање последица земљотреса упутио је саветник градоначелника за привреду Ђорђе Павловић. Иако представници предузећа чији су погони и опрема оштећени, или им је пословање због земљотреса било угрожено, не одустају од захтева да им Град Краљево и Регионална привредна комора Краљево помогну, шансе да се то и догоди – нису реалне.
„Помоћ те врсте не можемо да обезбедимо привредним субјектима који су, евидентно, били оштећени, али можда треба потражити помоћ друге врсте у виду ослобођења од плаћања појединих врста пореза или пореских олакшица“, рекао је Павловић.
Према његовој оцени, и само утврђивање критеријума за накнаду штете привредним субјектима представља тежак посао, зато што последице које им је земљотрес нанео нису на исти начин утицале на рад свих оштећених привредних субјеката.
„Код остваривања годишње добити, односно профита, последице које је земљотрес оставио за неке су биле мање, за друге велике, што релативизује сваки покушај и самог утврђивања износа или упоређивања врсте штете“, навео је Павловић.
Више пута, на сличним састанцима поновљена информација којом баратају представници Иницијативног одбора за санирање последица земљотреса је да укупна штета коју је краљевачка привреда претрпела због земљотреса премашује износ од два милиона евра.
Основни је проблем, каже Павловић, што привредници, због ионако тешког пословања углавном нису осигурали на време своју опрему и објекте. Да је тако урађено, све би било другачије, оцењује Павловић, будући да је пракса да надокнаду штету у случајевима елементарних непогода или последица земљотреса надокнађују осигуравајуће куће.
