Двотомна монографија „Рад Србије на заштити српских државних и националних интереса у Македонији од 1885. до 1912. године”, аутора др Вукашина Дедовића, професора историје, представљена је краљевачкој публици.
Аутор је у своју докторску дисертацију, коју је издао Историјски архив Краљево, сажео више од дванаест година истраживачког рада у архивима Србије и око 900 стотина ишчитаних библиографских јединица. Пред читаоцима је озбиљан обиман рад, који се односи на готово три деценије при крају XIX и почетком XX века током којих су се на терену у Македонији околности, као и спољнополитички контекст, веома често мењали. У том периоду Србија је у Македонији деловала на културном, образовном, верском, политичком пољу
Директорка Историјског архива Краљево Весна Милојевић напоменула је да ова установа, поред примарне делатности – трајног чувања и складиштења архивске грађе, као један од основних задатака има да ту грађу и објави и прикаже широј јавности. Она је истакла значај остварене сарадње са аутором, као и објављивања овог јако важног дела поводом 140 година од проглашења Краљевине Србије. Такође, истакла је значај коришћења аутентичне архивске грађе и домаћих фондова – Државног архива Србије, Архива Југославије и Архива САНУ. Како је навела, аутор је, будући да је професор историје, спојио са оним што већ ради и поднаслове који говоре и о образовању, оснивању српске школе на македонској територији.
„Истакла бих и важност оснивања женских школа у том периоду, као и финансирање учитеља, поготово у сеоским школама, од стране Краљевине Југославије, али и то да су програми рада били уподобљени са програмима који су постојали у самој Краљевини Србији. Важно је, а аутор је то и казао, да је велика била и борба, али и патња српског народа, а та прича се наставила и на прелому векова“, рекла је директорка краљевачког Историјског архива истичући:
„Сматрам да је важно да као установа препознамо овакве пројекте, да помогнемо да угледају светлост и да буду не само стављени широј јавности на увид, него да остану и за будуће генерације светао пример односно путоказ како се треба борити за српску државу, реч и слово.“
Говорећи о делу Вукашина Дедовића, рецензент – историчар проф. др Радош Љушић, казао је да би требало направити паралелу између државних и националних интереса којим се бавила Краљевина Србија у другој половини XIX и почетком XX века и оним државним и националним интересима којима се бави Србија од када постоји као Република.
„Разлика је велика, посебно због тога што можемо много слободније да говоримо о ономе што се тада дешавало, а у овим данашњим приликама морамо да водимо рачуна да не повредимо некога са истока или запада. И време којим се ова књига бави и данашње време бременити су многим проблемима и, што је најгоре, ни онда а ни данас није решено српско питање, а када ће бити то нико не зна“, рекао је проф. др Љушић.
На промоцији књиге која се односи на државну политику Србије у решавању државног и националног питања на простору Македоније у периоду од 1885. до 1912. године говорио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
„Ради се о веома значајној теми из политичке историје Србије с краја XIX и почетка XX века која показује да је постојала снажна жеља државе Србије да очува верски и национални идентитет српског народа на подручју Македоније. Нешто после овог периода дошло је и до присједињења Македоније Србији, али треба нагласити да се радило искључиво о вардарском делу Македоније, а да су Пиринска Македонија и Егејска Македонија припојене Бугарској и Грчкој. Данас је Македонија независна држава односно Вардарска Македонија носи име Севернa Македонијa и у њој живи народ који се више не изјашњава као Срби већ као Македонци, а на подручју Егејске Македоније нема више ни Македонаца ни Срба ни Грка, док на подручју Пирејске Македоније живе искључиво Бугари“, рекао је градоначелник, додајући:
„Ми смо као држава у периоду између два светска рата, уместо да шаљемо најбоље професоре, учитеље, свештенике и људе који ће радити у администрацији, нажалост, слали оне најгоре и корумпиране и из тог разлога словенски народ није осећао ту државу као своју. С временом, после Другог светског рата, настаје засебна македонска нација која данас има сопствену државу.“
Рукопис Вукашина Дедића, који се сматра значајним доприносом српској историографији. има још један део, који ће Историјски архив објавити у наредном периоду.
