Град Краљево је, на Сретење, 15. фебруара, обележио Дан државности Србије полагањем венаца крај спомен-бисте војводе карановачког Антонија Ристића Пљакића у парку Пљакин шанац.
Помоћник градоначелника града Краљева за културне манифестације Милош Милишић је истакао да је Сретење свакако један од најважнијих празника у модерној историји Србије. Како је казао, године 1804. бесмртни вожд Карађорђе је показао да са својим устаницима може да се одупре Отоманској империји.
„За мене, и за историчаре, чини ми се, још занимљивије је Сретење 1835. године, када је донет такозвани Сретењски устав, који је био најлибералнији и најдемократскији практично у свету, по угледу на француски. Власт је подељена на извршну, законодавну и судску, укинут је феудализам и робовласништво, али је суспендован убрзо по доношењу, на инсистирање великих сила“, казао је Милишић и додао: „Како ми данас можемо да читамо тај догађај из 1835. године? Тако да Србија, најпре, једном храбром, умном дипломатијом, уз помоћ својих вековних пријатеља, гради и изграђује себе, али да увек мора да има у виду да ће Хегемонов прст бити у претећем положају. Дакле, не смете ни у чему да врхуните и предњачите јер то може нама да засмета. Хвала Богу, ми смо тај наук научили.“
„Први српски устанак је имао велики државотворни значај зато што се тада, први пут после 346 година, јавила идеја о државности, први органи домаће власти – Правитељствујушчи совјет, Народна скупштина, локални судови… Први пут се створила и дефинисала национална свест и потреба за политичком аутономијом, а касније и за независношћу од турске власти“, рекла је музејски саветник Мирјана Савић, из Народног музеја Краљево, истакавши да, „иако је Први српски устанак угушен 1813. године, поставио је веома чврсте темеље за догађаје који су уследили и довели до стварања модерне српске државе односно до избијања Другог српског устанка 1815. године, до Хатишерифа 1830, којим је Кнежевина Србија добила независност под свом формалном влашћу Порте, и до 1878. године, до Берлинског конгреса, када је Србија постала међународно призната“.
Она је нагласила да је 1835. године у Крагујевцу донет Устав који је био најмодернији у том периоду и на коме се заснивају и данашња начела демократије.
„Тај устав је укинуо и последње остатке феудализма у Србији, донео је одредбе о равноправности грађана Србије пред законом, о неповредивости личне имовине, неповредивости личног интегритета, прве државне инсигније – устав, застава, грб, донео је ограничење самовлашћа кнезу Милошу, али и поделу власти, и поставио оне органе власти који више-мање и данас постоје. Устав је укинут након 55 дана, због тога што ни велике силе у том периоду нису имале устав, али су та уставотворност и та свест о томе у ком правцу треба да се развија нова српска држава биле јасно дефинисане“, рекла је Мирјана Савић и додала да се празник државности обележавао до 1918, до проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а обновљен је 10. јула 2001. и поново обележен наредне године.
Необично либералан текст Устава за тадашње прилике израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Значај Сретењског устава је у томе што се за њега изборио народ једном буном, што је ограничио владара, што је увео и прописао грађанска права, што је прописао национална (државна) обележја земље, што је дао народној скупштини вид легитимности и што је донет у земљи. Доношење Сретењског устава изазвало је жестоке, негативне реакције великих сила.
Празник Сретење Господње обележава се као Дан државности у нашој земљи у знак сећања на збор у селу Орашцу, одржан на Сретење 1804. године, када је донета одлука да се подигне буна против дахија, која ће касније прерасти у Први српски устанак, ослободилачки рат српског народа за стварање своје слободне државе односно ослобођење од Османског царства. За вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе из села Вишевца. У устанак се брзо укључила и околина тадашњег Карановца, данашњег Kраљева, становништво предвођено знаменитим јунацима. Дан уставности се прославља и у знак сећања на 1835. годину – Скупштину одржану у Kрагујевцу, када је донет први српски устав – Сретењски устав, устав Kњажевства Србије – изузетно либералан и напредан за то време, али, под притиском великих сила, убрзо укинут.
