У знак сећања на дан када је подигнут Први српски устанак 1804. године у Орашцу односно када је 1835. године издат први Устав Kњажевства Србије – Сретењски устав, на Сретење, 15. фебруара, Град Краљево је обележиo Дан државности Србије. Цвеће и венце, на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, положиле су делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Војске, Полиције, припадници Друштвa за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, борачких удружења, организација… Ватрогасни оркестар „27. септембар“, химном Србије и звуцима „Посмртног марша“, традиционално je испратио одавање поште борцима за нашу слободу и демократију.

Др Предраг Терзић, градоначелник града Краљева, подсетио је на то да се верски празник Сретење Господње од 2002. године у Србији обележава и као државни празник, у знак сећања на 1804. годину и Први српски устанак и 1835. годину и доношење првог модерног устава у Србији, који је по овом дану и назван – Сретењски.

„Сретењски устав је донет по угледу на тадашњи француски и белгијски устав и предвиђао је поделу власти на законодавну, извршну и судску. Према теоријској мисли Шарла Монтескјеа, подразумевао је значајна грађанска и политичка права, слободе које су много значиле за државу у настајању. Међутим, међународним силама није одговарао овакав устав и он је веома кратко трајао. Ипак, опстала је слободарска мисао српског народа, борба за слободу, независност, за самосталност. То је оно што нас и данас краси. И у данашње време српски народ и држава Србија у тешким међународним околностима покушавају да се изборе за самостално одлучивање о најважнијим унутрашњим питањима, али и о спољно-политичком положају Србије“, рекао је градоначелник града Краљева др Предраг Терзић приликом полагања венаца на споменик на централном градском тргу.

Краљевачки хроничар и председник Друштвa за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ Милан Матијевић осврнуо се на историјске догађаје везане за овај значајан датум наше историје.

„На Сретење 1835. године донет је први устав на Балкану. Кнез Милош је сакупио 2.400 званичника на великој Народној скупштини, у Крагујевцу, на Кнежевој ливади, одржао престону беседу и упознао их са Уставом који је прокламовао једнакост свих грађана пред законом и судом. Устав је ограничавао права владара, а Народној скупштини дао облик легалне институције, гарантовао је неприкосновеност иметка, укинуо кулук, загарантовао слободу вероисповести, увео појам грађанских права…“, појаснио је Матијевић, истакавши да је био значајан и по томе што је дефинисао заставу – тробојку и грб, чиме је гарантовао и дефинисао националну еманципацију и државну самосталност.

Према његовим речима, Сретењски устав – први Устав Кнежевине Србије, потписало је 220 званичника из 15 округа тадашње Србије, међу којима су били књаз сербски Милош Т. Обреновић, Јеврем Обреновић и Јован Т. Обреновић, па нагласио да су међу потписницима биле и бројне старешине из околине тадашњег Карановца, данашњег Kраљева.

„Ми из Краљева смо посебно поносни што су Сретењски устав потписали и краљевачки депутати – Вукосав Симеоновић из Тавника, Михајло Радојевић из Самаила, Сретен Новаковић из Карановца, Стеван Михајловић из Витановца, Стеван Матовић из Брезове, капетан студенички Лазар Тошић и капетан подибарски Петар Лазаревић, као и протојереј студенички Гаврил Нинковић“, казао је Матијевић.

Како је истакао, Краљево са својим грађанима негује културу сећања на првог човека, кога називају оцем српског новинарства, који је написао овај Устав – Димитрија Давидовића, као и на Сретењски, либерални и модерни устав, који је Србија међу првим државама у Европи донела.

Сретењски устав је кратко трајао јер је укинут 11. априла, педесет дана од доношења, на интервенцију великих сила – Турске, Аустрије и Русије, али остало је забележено да је то био први устав независне модерне српске државе.

Print Friendly, PDF & Email