„Жртве ће увек бити само страдали, ако нема преживелих који ће се борити за спасење њихових душа и сведочити да њихова смрт није била узалудна" – порука је програма Дан сећања којим су, Удружење палих бораца у ратовима од 1991. до 1999. године, Војска Србије, Полицијска управа и град Краљево обележили 24. март као датум-успомену на страдале браниоце отаџбине у свим војнама вођених 90-тих година прошлог века на овим просторима.
Родитеље погинулих, чланове њихових породица, пријатеље страдалих, овај апокалиптични датум новије српске историје увек обједини, јер они немају ту привилегију да могу да потисну сећања. То могу да ураде само они који у том рату нису неког, или нешто изгубили.
– Сви смо расли уз прве приче наших мама, бака, учитељица, како смо у претходним ратовима губили најдраже, неко оца, неко деду или прадеду, а онда смо једног дана и сами постали део рата у којем су нам гинули укућани, деца, рођаци, пријатељи. Њихову смрт никада не сме да прекрије било каква прашина – поручио је председник градске скупштине подсетиши да ће и наши наставници имати црну истину у својим уџбеницима.
Он је додао да се силом, ипак, нико не побеђује, ништа не доказује, нити осваја и да 77 жртава са територије града и још 24 жртве оних који су после ратова нашли избегличко уточиште у нашем граду доказују да 24. март није само сећање, већ заклетва да док год је живих не сме да буде доброг рата, а лошег мира.
Према речима Милисава Вујанца из Удружења палих бораца у ратовима од 1991. до 1999. године, до пре три године ових жртава сећали су се само чланови њихових породица, али откада је Дан сећања у организацији Градске управе, лакше је веровати да жртве нису биле узалудне.
Према речима Милице Токалић, председнице Удружења палих бораца у ратовима од 1991. до 1999. године, време учи само како да се са болом живи, али га не умањује:
– Не желимо да се нило коме и било где понови тако нешто. Нико не треба да изгуби своје најмилије на начин на који смо ми остали без њих.
Секретар овог удружења Мила Ивановић каже да би, да може да врати време уназад, свог сина питала због кога је и због чега отишао у рат?
– У свакој читуљи коју сам давала до 15-годишњице његове смрти иста сам питања постављала. Сви они који су рат покренули седели су за округлим преговарачким столом кад је оружје утихнуло, али мог сина, као и многих младића више нема – рекла је Ивановић.
На спомен-обележје страдалима у ратовима 90-тих цвеће и венце положили су представници Градске управе, војске, полиције и чланови породица погинулих. Парастос је одржало свештенство епархије жичке, а у подне, у касарни „Јован Курсула" у Јарчујку положени су венци на споменик погинулим припадницима 252. оклопне бригаде.
