Поводом обележавања десетогодишњице рада СОС Дечјих села Србије, град Краљево је посетио председник Генералне скупштине једне од највећих светских хуманитарних организација – Међународне организације СОС Дечјих села Сидарта Каул, у пратњи националног директора СОС Дечјих села Србије Весне Мраковић-Јокановић, регионалног директора Међународне организације СОС Дечјих села задуженог за Србију, директорке СОС Дечје село Краљево Борке Лукић и многих других.
Према речима председника Каула, који је, као син првог директора Села и оснивача СОС Индија, одрастао у првом СОС Дечјем селу у Индији, град Краљево је град партнер и први град који је примио СОС Дечје село у Србији.
„Заједно смо развили СОС Дечје село, које је данас дом и породица за 75 деце. Они држе браћу и сестре заједно, да имају свој дом. Прва група деце која је примљена у Село већ су млади људи који студирају или су завршили факултете и постају успешни чланови у нашој заједници. Са представницима локалне власти договарали смо како можемо да још више помогнемо и унапредимо помоћ овој деци“, изјавио је г. Каул након састанка са представницима града Краљева.
Заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић подсетио је на то да је Краљево пре десет година успоставило Дечје село на својој територији.
„То је велика одговорност будући да се ради о деци која немају дом или немају родитеље. С обзиром на нови закон и на могућности града Краљева да оваква удружења и институције можемо да финансирамо преко пројеката, преко тзв. новоуспостављене услуге, пошто центри за социјални рад неће моћи да дају такве услуге, овај део ће ићи према цивилном сектору и ми ћемо свакако користити тај потенцијал, јер ми имамо потенцијал и у људима и у објектима“, истакао је заменик градоначелника Краљева.
„Све што је учињено не би било могуће без подршке локалне заједнице, грађана Краљева, који су о нашој деци бринули колико и ми, као пријатељи, комшије, лекари, мајстори“, нагласила је Весна Мраковић-Јокановић, национални директор СОС Дечјих села Србије, не кријући понос што се обележава десет година успешног рада и бриге о деци у Србији кроз основни програм СОС Дечје село Краљево. „Заузврат смо се потрудили да помогнемо Краљеву када је било потребно, после земљотреса и поплава. Надамо се да ћемо заједно, кроз неке нове пројекте и фондове, успети да обезбедимо и појачамо ту помоћ, како локалној заједници у Краљеву, тако и у Србији. Захваљујемо свима који су на било који начин помогли“, рекла је гђа Мраковић-Јокановић.
У СОС Дечјем селу, у 14 хранитељских породица, бринуло се о 125 деце и младих без родитељског старања из свих крајева Србије. Неки су се већ осамосталили, рођено је шесторо унучади, сада има 75 деце, 15 у заједници младих, шест студената, за сада један апсолвент, едуковано је 40 хранитеља. Како је истакла директор СОС Дечјег села Борка Лукић, Село је почело да добија децу малог узраста, што је од великог значаја за раст села.
Након пријема код градоначелника и представника града Краљева, организована је свечаност пооводом десетогодишњице рада СОС Дечјих села, на којој су гости били и из Дечјих села Немачке, Албаније, Косова, БУгарске, Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске. Слављеници су доделили десет плакета, од којих је једну добио град Краљево, у знак захвалности за дугогодишњу посвећеност, сарадњу и подршку СОС Дечјим селима Србије.
„Доброта у речима ствара поверење, доброта у мислима ствара дубину, доброта у давању ствара љубав“.
Градоначелник са фудбалским ветеранима 22.јун 2015.
Данас је градоначелник града Краљева Томислав Илић са својим замеником Милуном Јовановићем примио учеснике историјског фудбалског меча који се одржао 19. јула 1970. године на Градском стадиону.
Тада су се у баражном мечу за улазак у прву фудбалску лигу Југославије, састали Слога из Краљева и Црвенка. Нажалост фудбалери Слоге тада нису успели да се пласирају у Прву лигу, али ће тај датум и меч бити запамћени као до сада највећи успех краљевачких белих.
Преживеле учеснике овог меча као и родбину, пријатеље и спортске раднике градоначелник Краљева поздравио је и рекао им да се и он сам сећа те утакмице као мали дечак и да му је велико задовољство што има прилику сада да их поздрави.
По речима виновника ове утакмице традиција се сваке године наставља макар и телефонским контактом али да су за четрдесет и пету годишњицу одлучили да се окупе и посете гробове својих некадашњих саиграча и обиђу стадион који им је свима остао у сећању. 
