У Краљеву је, у Општој болници Студеница, одржана оснивачка скупштина на којој је основано Друштво за борбу против рака „Краљица Јелена Анжујска“. На оснивачкој скупштини, којој је присуствовало 35 оснивача и гостију, прва председница Друштва, др Маја Башић, анестезиолог, нагласила је да „живот не почиње и не завршава се са нама, као и да је дуга традиција мисионарског рада у овом граду обавезујућа. Али, са друге стране, Краљевчани су увек умели да пруже помоћ и сваком ко у невољи закуца на њихова врата, као Мариборчанима четрдесетих година прошлог века и свима другима током протекле две бурне деценије. Зато не сумњам да ће препознати значај ове борбе за своје познате и непознате суграђане, пријатеље, породицу и себе лично.“
Тако се Краљево придружило породици осталих градова у Србији, која оваква или слична друштва имају још од 1969. године – Сомбор, или 2010. године – Врњачка Бања.
Како је истакнуто, Друштво жели да уђе у школе, банке, месне заједнице и породице и продуби знање и свест здраве деце и одраслих о нези свога здравља и бризи о свом окружењу. Неопходно је подићи здравствену културу, заједно са другим облицима културе, музичком, ликовном, литерарном и др. Такође, учествоваће у пружању психосоцијалне помоћи и рехабилитације леченој деци и одраслима и члановима њихових породица, и помоћи у остваривању законских права на заштиту, обавештеност и уклопљеност у радну и животну средину.
Међу оснивачима су лечени од малигних болести, њихови очеви, кћери, јавни и културни радници и краљевачки здравствени радници. Међу почасним члановима је оснивач Друштва „Света Јелена Анжујска“ Милан Глишовић, који је новооснованом Друштву пожелео да се развија и траје као старија сестра. Др Зоран Мрвић, директор Опште болнице Студеница, нагласио је да као дечји хирург сматра да је нашем граду одавно требало овакво удружење. Посебно у тренутку кад Општа болница Студеница очекује да стигне апарат за магнетну резонанцу, поклон нашег великог донатора г. Главчића из Канаде, којем је и овом приликом упућена захвалност. Такође, болница је започела оснивање новог одељења онкологије са одељењем за палијативну негу. Све ово ће, уз знање и пожртвованост запослених, да допринесе раном откривању и квалитетнијем лечењу оболелих од рака у целом Рашком округу.
Присутнима се обратила и наша најстарија суграђанка лечена од рака и рекла да је од своје операције пре седам година желела да учествује у лечењу других, да би им својим примером показала да прво сами морамо да верујемо у своје лечење. Градоначелник Краљева Томислав илић је нагласио да је локална смоуправа и до сада подржавала удружења грађана, али је Друштво за борбу против рака неопходно у нашој средини, имајући у виду обим и тежину ове болести.
Цитатом Габријела Гарсије Маркеса, који је боловао од рака, др Башић је започела рад Друштва: „Увек постоји јутро у којем нам живот пружи прилику да учинимо праву ствар”.
Епидемија рака постоји у целом свету, због чега дуги низ година (од 1917. године) одговорне државе, професионалци у здравственом систему, оболели и њихове породице и добротвори, подржавају оснивање удружења за борбу против рака.
Према подацима из Канцеролошког регионалног регистра малигних болести за Рашки округ (Завод за јавно здравље Краљево), стандардизована стопа оболелих од свих малигних тумора (добија се по формули на 100.000 становника, да би резултати различитих регија били упоредиви), посматрана у периоду 2001-2013. године, код жена у Краљеву је 266, а мушкараца 316. Према подацима Светске здравствене организације, укупна стопа за Србију је 317, Словенију 370, Бугарску 301, Румунију 288, Грчку 235.
Током 2009. године, у нашем граду, жене су најчешће боловале од рака дојке (34 процента свих малигнитета код жена), материце (11 процената) и дебелог црева (девет процената). Код мушкараца исте године, најчешће је регистрован рак плућа (23 процента свих малигнитета код мушкараца), дебелог црева (15 процената) и простате (13 процената), што је према подацима РЗСТАТ Батут Београд, у складу са подацима за целу Србију.
У Србији посебно забрињава висока стопа смртности у групама од рака дојке, плућа, дебелог црева и простате у протеклих 20 година. Током 1993. године од ових врста карцинома умрло је 62,2 особе на 100.000 становника, а 2012. године 102 особе. Када се посматрају локализације свих тумора, на 100.000 становника у Србији са дијагнозом малигних обољења умире 141 особа, што је значајно више него у свету.
На овим просторима, традиција хуманитарног и добротворног рада постоји вековима – од краљице Јелене Анжујске (XIII век), преко Краљевске женске подружнице, основане 1899. године (први председник гђа Драга Убавкић, учитељица у пензији), до Пододбора друштва Књегиња Љубица, основаног 1925. године (први председник гђа Мира Буњак).
Југословенско друштво за борбу против рака основано је 1927. године као четврто у свету (први председник др Ђорђе Јовановић, 1871-1932, први српски онколог).
