Планови Уједињених нација да се број саобраћајних незгода до 2020. године преполови, представљају веома амбициозан циљ. Иако је много тога постигнуто до данас, пут до упола мањег броја саобраћајних незгода са погинулима је дугачак. Ово значи да Република Србија мора да уради више како би остварила циљеве постављене у безбедности саобраћаја.
У организацији Министарства саобраћаја, предузећа „Коридори Србије" и Агенције за безбедност саобраћаја, Краљево је данас било домаћин јавне расправа о Нацрту Стратегије безбедности саобраћаја на путевима, која представља један од најзнaчајнијих стратешких докумената за ову област. Акциони план је пратећи документ стратегије, а аутори Стратегије, управо организовањем расправа у градовима Србије и разговорима надлежним за ову област у локалним самоуправама, покушавају да дођу до најбољег решења.
– Желимо да Стратегија буде што квалитетнија и ефикаснија, а тиме и приближена свим грађанима – каже саобраћајни инжењер Ђорђе Вранеш, из Агенције за безбедност саобраћаја.
Према новим законским решењима, и локалне самоуправе ће бити дужне да донесу своју локалну стратегију и акциони план.
Према речима Ненада Марковића, члана Градског већа задуженог за ову област, основне примедбе локалне самоуправе односе се на технички преглед, ауто-школе и едукацију свих учесника у саобраћају.
– Поносни смо што смо као локални Савет за безбедност саобраћаја домаћини једне од четири овакве расправе којој данас присуствују надлежни за овај ресор из Новог Пазара, Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање и Рашке – навео је Марковић.
Према речима Душана Рафаиловића, државног секретара у Министарству саобраћаја, управо примедбе чинилаца који утичу на безбедност саобраћаја на нивоу локалне самоуправе биће имплементиране у стратегију и учинити је животном и примењивом у пракси.
– Усвајање Стратегије је национални интерес, јер се њоме мешају свест и понашање људи – појаснио је Рафаиловић.
Он је додао да је врло важно да Стратегија садржи елементе едукације, пре свега деце прдшколског, основношколског и средњошколског узраста, јер је то начин да се на дужи временски период у будућности ствое такве генерације учесника у саобраћају које ће бити свесне да безбедност учесника у саобраћају зависи од нас самих.
При изради Нацрта стратегије констатовано је да на основу знања и искустава добијених истраживањима и анализама треба саставити дугорочни програм информисања и закључено да кампање о безбедности саобраћаја треба спровести у координацији са активностима саобраћајне полиције, нпр. појачаном контролом саобраћаја, као и да оне кампање које су усмерене на промену понашања учесника у саобраћају треба да буду циљане, а не општег карактера.
Индикатори безбедности саобраћаја за целу Србију нису повољни у поређењу са земљама које бележе добру евиденцију безбедности саобраћаја. На пример, у 2010. години, девет особа погинуло је у саобраћају на путевима на 100.000 становника, а у најбезбеднијим земљама света на популацију од 100.000 становника долази троје погинулих.
Велика смртност и број повреда узрокованих саобраћајним незгодама представља огромно оптерећење и за здравствени сектор. Такође, социјални трошкови који настају због небезбедних путева налазе се на врху хијерархије циљева безбедности саобраћаја. Ове трошкове незгода плаћа цело друштво. Светска здравствена организација процењује да трошкови саобраћајних незгода и повреда чине један до три процента бруто домаћег производа. У Европској унији је процењено да годишњи трошак за штету насталој у области безбедности саобраћаја прелази 180 милијарди евра.
Национална стратегија и пратећи Акциони план су дефинисали посебне активности које је неопходно предузети како би се успорио и зауставио растући тренд у броју погинулих на путевима. Током имплементације, Национална стратегија ће на систематичан начин смањивати број погинулих на путевима годину по годину све док стопа погинулих у Републици Србији не буде слична оној која постоји у земљама ЕУ са најбољим перформансама безбедности саобраћаја. 
