Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), уз подршку USAID-а, покренула је пројекат промоције јавно-приватног партнерства на локалном нивоу, захваљујући којем ће осам општина са најбољим идејама добити прилику да ове године реши неке од највећих потреба које имају у домену инфраструктуре или услуга које пружају грађанима или привреди.
Краљево је данас било домаћин округлог стола „Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал“ у оквиру друге фазе реализације овог пројекта. Пре два дана у Новом Саду организован је сличан регионални скуп, а следеће недеље овакав догађај биће уприличен и у Нишу.
Према речима Филипа Филиповића, правног саветника НАЛЕД-а, идеја је да се кроз осам пилот-пројеката модел сарадње јавног и приватног сектора покаже као одржив модел за економски развој локалних средина.
– Пројекат је усмерен на 32 општине које су покривене USAID пројектом за одрживи локални економсики развој и све ће моћи да учествују на конкурсу за избор осам најбољих пројеката – појаснио је Филиповић.
Пројекти који буду изабрани добиће техничку и стручну подршку спољних консултаната који ће урадити детаљне акционе планове заједно са општинским тимовима, а пројекти ће бити презентовани и инвестиционој јавности на Инвеститорској конференцији у новембру ове године.
Небојша Ранчић, шеф тима за реформу јавне управе USAID-овог пројекта одрживог локалног развоја, каже да ће највеће шансе да се нађу у кругу одабраних имати управо одрживи пројекти који подижу конкурентност локалних самоуправа и доприносе отварању нових радних места.
– Један од најбољих развојних пројеката, када је у питању Краљево, јесте мултимедијална лабораторија, односно Центар за брзи развој производа на Машинском факултету у Краљеву, која се користи за иновације у области развоја малих и средњих предузећа – каже Ранчић и подсећа да је Европска унија издвојила највећи део средстава за опремање те лабораторије.
Према речима заменика градоначелника Милуна Јовановића, оваква партнерства стварају могућности да град може да користи средства државе и она која долазе из фондова Европске уније.
– Град Краљево има позиције са којих наступа по том питању, пре свега по питању изградње мини-хидроелектрана у студеничком крају, изградње капацитета за третирање комуналног отпада или рециклаже, али и пројектима из области науке и спорта – рекао је заменик градоначелника Милун Јовановић.
На скупу је оцењено и да би јавно-приватно партнерство у здравству могло да обезбеди улагање у објекте и опрему. Тиме би био подигнут квалитет услуга и смањен број медицинских радника на бироу.
Највеће интересовање, како је закључено, приватни сектор показује за улагање у пројекте јавно-приватног партнерства који се тичу рециклаже и изградње депонија, али су отворени сви путеи за креирање пословне климе која би привукла инвеститоре и отворила нова радна места управо захваљујући јавно-приватном партнерству.
