„Оче, био си тихи стваралац, жестоки борац, рођени победник… миран, скроман, поштен, срдачан, приступачан, а велики ауторитет… једноставан, а велики. Почивај у миру, Мики Маестро, заувек и вечно“, опростио се од свог оца, легендарног кошаркашког стручњака Михајла Микија Вуковића, старији син Дејан на комеморативном скупу у очевом родном Краљеву.
Српска и шпанска, али и европска и светска кошарка, јануара ове године остале су без великог спортисте и великог човека Михајла Микија Вуковића. Са променом епидемиолошке ситуације набоље, породица легендарног Микија Вуковића – супруга Гордана и синови Дејан и Игор, допутовали су из Валенсије и донели у Град Краљево урну са његовим посмртним остацима, како би испунили жељу супруга и оца да се врати свом граду.
Уз захвалност градоначелнику Краљева, спортским клубовима, Спортском савезу Краљева, свима који су се у краљевачкој градској кући окупили да одају почаст и искажу неизмерну захвалност човеку који је био легенда још за живота, Дејан Вуковић је истакао колико је његов отац био поносан на своје Kраљево.
„То је увек истицао, увек учио и мог брата и мене како треба да се понашамо кад долазимо у Краљево, његов град, препричавао анегдоте из младости… Био је легенда у животу, отишао је у легенду. Био је типичан представник југословенске, српске кошаркашке школе.“
Како је истакао пријатељ и сарадник Михајла Вуковића, некадашњи кошаркаш, судија и делегат Драган Савић, иза Вуковића је богата спортска каријера, проткана бројним клупским и репрезентативним успесима са више од тридесет освојених титула и медаља, у земљи и у иностранству.
„Мики Вуковић је прави пример патриоте, педагога и промотера правих спортских вредности. У свему томе је посебно истицао своје порекло и град Краљево, где је рођен и где је започео спортску каријеру. Делом и ликом је подстакао и надахнуо бројне успешне и познате спортисте и спортске стручњаке. Увек је био спреман да богато искуство и велико знање подели са онима који имају жељу да са њим сарађују. Младим генерацијама је прави пример како се бављењем спортом и неговањем спортских вредности постаје успешан спортски стручњак и човек“, казао је о „највећем господину југословенске кошарке“ Савић.
Мара Лакић, директор Кошаркашког клуба Јединство из Тузле, са којим је, као играчица, 1989. године освојила Куп шампиона Европе, под тренерским вођством Микија Вуковића, опростила се од човека који је кошаркашицама, како је рекла, пре свега био родитељ.
„Био нам је отац, педагог… Човек који је све оно што је добро у Краљеву, што је научио и понео од куће, пренео нама у Тузли. Захваљујем мајци која га је родила, захваљујем Краљевчанима који имају такву душу. Увек нас је учио правим вредностима, да никад не заборавимо одакле потичемо, ко нас је родио, ко нас је васпитао. Мики Вуковић никада није заборавио свој радни крај. Ипак, како је ваш Краљевчанин, тако је и наш Тузлак. Хвала судбини која га је довела у Тузлу. Да њега није било, Јединство сигурно никада не би било онакво какво је он направио – да освоји све те титуле и буде првак Европе“, рекла је Лакићева и додала:
„Мени је Михајло Вуковић био други отац. Данас се опраштам од њега у име свих грађана Тузле, у име градоначелника Јасмина Имамовића, кошаркашког клуба Јединство, у своје и у име свих играчица које је тренер Михајло Вуковић одгојио и направио од њих људе. Тежио је увек да, поред бављења спортом, колико год направиле резултата, будемо и образоване. Хвала, тренеру, за све што си учинио за нас, нека ти је лака земља и вечна слава.“
Градоначелник Краљева др Предраг Терзић је истакао величину човека, Краљевчанина, који је име нашег града промовисао широм Србије, бивше Југославије, Шпаније, читаве Европе и света, Михајла Микија Вуковића, који је играчку каријеру почео у краљевачкој Слоги и већ са 15 година заиграо за први тим белих. Студије започете у Београду наставио је у Тузли, као и играчку каријеру. Као веома млад, започео је једну нову, потпуно другачију, тренерску каријеру, и, како је истакао Терзић, у њој освојио све што се освојити може.
„Када је Сплит постаo првак Европе 1989. године, Михајло Мики Вуковић постао је првак Европе са женским тимом Јединства из Тузле. Године 1992, када је београдски Партизан постао првак Европе у мушкој кошарци, Михајло Мики Вуковић је постао првак Европе – овога пута са Валенсијом. Године 1995, када смо после четири године неиграња због санкција постали прваци Европе у мушкој кошарци, као Савезна Република Југославија, он је по трећи пут понео титулу Kупа европских шампиона”, подсетио је на Вуковићеве успехе градоначелник напоменувши да се није доказао само у женској, већ и у мушкој кошарци освојивши 1998. године Kуп краља, док је тадашња Прва шпанска АЦБ лига била изузетно снажна.
Терзић је подсетио на то да је Вуковић учествовао у Купу Рајмунда Сапорте, а касније као саветник и у освајању Улеб купа. Његова кошаркашка каријера у клупским дресовима била је допуњена и победама у репрезентативном дресу – као помоћник Милана Циге Васојевића освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988, а касније био и други на свету. Градоначелник је истакао да је Вуковић радио и као педагог, подсетивши на то да је открио Разију Мујановић, која је из Ратковића дошла у Тузлу и постала једна од најбољих играчица у историји женске кошарке. Ипак, сматра он, није само битно набројити његове спортске резултате, који су неспорни.
„Михајло Мики Вуковић никада није запоставио образовање. Као што је Радомир Шапер био доктор наука, професор на Технолошко-металуршком факултету, продекан, Бора Станковић ветеринар, Александар Николић професор, Мики Вуковић је завршио факултет и био образован човек. И његови синови Дејан и Игор настављају да се баве спортом као тренери, један у кошарци а други у тенису, али ни један ни други нису заборавили образовање. Мики Вуковић је био потпуна личност, и на породичном и на спортском и на образовном плану. Kраљево таквог човека никада не треба да заборави“, поручио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић најавивши да ће Град Краљево, заједно са Спортским савезом Краљева, радити на оснивању музеја краљевачког спорта, где ће посебно место бити издвојено за Михајла Микија Вуковића. Он је напоменуо да неће бити заборављени ни наши репрезентативци Дуци Симоновић ни NBA играчи који су играли у Kраљеву Владе Дивац, Милош Бабић, Ненад Kрстић, ни MVP Евролиге Василије Мицић, који је рођен у Kраљеву, али да прво место од тренерских имена припада – Михајлу Микију Вуковићу.
Урна са посмртним остацима Михајла Микија Вуковића, према његовој жељи, у присуству најближих, биће положена у породичну гробницу у родном Краљеву.
