У организацији Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ и града Краљева, а у складу са државним програмом обележавања 15. септембра, Дана пробоја Солунског фронта у Првом светском рату,у Краљеву је, на главном градском тргу, положено цвеће на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918. и одржан парастос.
Венце су, након интонирања химне, у име града, положили градоначелник Краљева др Предраг Терзић, његова заменица Марица Мијајловић, председник Скупштине Ненад Марковић, затим начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, представници Војске, Полиције,Жандармерије, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“,Удружења породица погинулих у ратовима 1991-99, Месног одбора Кола српских сестара Краљево, Удружења РВИ Краљево и других удружења, политичких партија.
Парастос су служили свештеници Епархије Жичке.
Присутнима се обратио градоначелник града Краљева др Предраг Терзић речима “Током Првог и Другог балканског рата Краљевина Србија је територијално проширена на простор Косова и на простор Вардарске Македоније.Међутим, поред територијалног проширења држава је ослабљена тиме што је велики број младих људи страдао у ратовима, што је у природном смислу била девастирана и што тешко да је могла да учествује у било каквом озбиљнијем сукобу.Међутим, баш следеће 1914. године Србија је ушла у највећи до тада рат у модерној историји.У Првом светском рату погинуло је преко милион и сто хиљада становника Краљевине Србије, што чини трећину њеног тадашњег становништва, а погинуло је чак шездесет одсто мушкараца.Ми се данас сећамо тих људи, њихове жртве за слободу будућих генерација и ту традицију морамо наставити.“
Милан Петровић, потпредседник Друштва „Јово Курсула“ је истакао да је Први светски рат једна од највећих катаклизми двадесетог века и додао“ без обзира на његове тешке и крваве последице изгледа ми као европска цивилизација нисмо ништа научили до дана данашњег, јер ратови и данас трају.Једини светао пример у целој тој причи јесте, без икакве патетике, српски народ који се како је то негде записано“уз Божју милост“ борио за достојанство и слободу своје земље.