Регионални одбор Инжењерске коморе Србије у Краљеву, који окупља грађевинске инжењера, пројектанте и извођаче радова, расправљао је данас о алтернативним изворима енергије и изградњи малих хидроелектрана у Рашком округу.

Мале хидроелектране биће капацитета до једног мегавата и градиће се на мањим, углавном планинским речним токовима.

У складу са прописма Европске уније Србија се обавезала да ће до 2020. године произвести 22 одсто енергије из обновљивих извора, био-масе, енергије ветра, сунца и хидроенергије, а због услова терена у Рашком округу процењено је да је најисплативије определити се за искоришћење хидроенегетских потенцијала.

Министарство енергетике, развоја, и заштите животне средине, почетком године расписало је јавни конкурс за инвеститоре који су заинтересовани за улагање у изградњу малих хидролектрана у Србији.

Пријавили су се бројни домаћи, али и инвеститори из Италије, Чешке и Словеније, а на подручју Краљева, како се на скупу могло чути, инвеститори су конкурисали за 19 понуђених локација на мањим планинским рекама.

На стручном скупу предочено је да је процедура добијања грађевинске дозволе за иградњу мини-хидроелектрана прилично дуга, не само у Србији, већ и у већини земаља Европе.

При изградњи мањих хидроелектрана, и ресорно министарство, и локалне самоуправе траже поштовање еколошких стандарда, због чега, како је речено, нема опасности од могућег загађења водотокова.

Према речима инежењера Милутина Мандића из градске Дирекције за обнову и изградњу, капацитет малих хидроелектрана које ће се градити на територији Рашког округа неће бити већи од једног мегавата, па ти мањи хидро-енергетски објекти неће користити сву воду из речних токова.