Градоначелник Краљева Драган Јовановић примио је данас представнике добровољних друштава из Србије, Црне Горе и Републике Српске, учеснике акције коју је Друштво добровољних давалаца крви Јавно-комуналног предузећа "Путеви", организовало за потребе Здравственог центра "Студеница" у Краљеву.
ДДДК у ЈКП "Путеви"  основано је пре четири године као добровољна и нестраначка организација, чија је главна активност организовање и пропагирање давања крви.
"Оснивач и дугогодишњи председник друштва био је Миле Видојевић, који је након краће болести недавно преминуо, па ова акција има и меморијални карактер у његову част", рекао је у изјави медијима потпредседник овог друштва Александар Илић..
Гости Друштва добровољних давалаца крви из "Путева" стигли су из Републике Српске (Угљевик), Црне Горе (Бијело Поље и Будва) и из више градова Србије (Крагујевац, Јагодина, Пирот, Чачак, Ивањица, Лапово, Ваљево, Крушевац, Трстеник, Земун, Београд, Нови Пазар и Лазаревац).
Осим њих, учесници акције коју је Друштво добровољних давалаца крви ЈКП "Путеви" организовало у сарадњи са Општинском организацијом Црвеног крста у Краљеву и локалном самоуправом, била су и друштва добровољних давалаца крви из краљевачких предузећа и са подручја месних заједница.
Градоначелник Краљева Драган Јовановић подсетио је да потребе за крвљу и крвним продуктима једне земље зависе од броја становника, броја болничких кревета и врста медицинских услуга које се примењују у тој средини.
"У нашој земљи потребно је да буде 40 давалаца крви на 1000 становника (четири процента), а тај проценат се годинама креће око три одсто. Занимљиво је да је међу добровољним даваоцима крви највише незапослених грађана, односно десетак одсто од укупно 62.000 давалаца крви Институту за трансфузију", навео је градоначелник Јовановић.
Највећа потрошња крви је у Београду, где се лече сви пацијенти Србије, а у  Ургентном центру Србије дневно се потроши око 300 јединица крви. У протекле три године, у Институту за трансфузију крви Србије из године у годину бележи се по 1.000 давања крви више. То охрабрује, јер значи да се пробудила свест грађана да крв значи живот. На територији Србије у прошлој години било је 247.000 давања крви, што је 3,23 одсто у односу на број становника и реч је о пристојном проценту.
Добровољни даваоци крви су и матуранти, студенти, запослени, пољопривредници и домаћице. Посматрано по регионима Србије традиционално се крв добровољно даје највише у Војводини, а када је реч о градовима, предњачи Пожаревац. Овај град је апсолутни шампион, јер око седам одсто грађана добровољно да крв што је дупло више од републичког просека.

Print Friendly, PDF & Email