Савет за родну равноправност града Краљева, у организацији Београдског фонда за политичку изузетност, организовао је округли сто на тему „Подршка женске парламентарне мреже за родну равноправност на локалном нивоу“.
Циљ округлог стола је био да се народне посланице и чланице Женске парламентарне мреже упознају са позицијом жена у Краљеву и да разговарају о подршци локалном механизму за родну равноправност и локалним одборницама. Неке од тема су биле женско предузетништво, здравље жена, жене и рурални развој, оснивање Женске одборничке мреже.
Скупу су присуствовале Марија Обрадовић, народна посланица и координаторка Женске парламентарне мреже, Марија Блечић, шефица Кабинета потпредседнице Владе РС Зоране Михајловић, Дубравка Филиповски и друге посланице Народне Скупштине, одборнице купштине града Краљева, чланице Градског већа града Краљева и други. Присутне је поздравио градоначелник Краљева Томислав Илић, који је истакао да град Краљево има донет акциони план у вези са родном равноправношћу и ставку у буџету града Краљева за те немене.
Како је изјавила Марија Блечић, чланица Координационог тела за родну равноправност, шеф Кабинета потпредседника Владе РС и министра Зоране Михајловић, Координационо тело Владе за родну равноправност, на чијем челу се налази потпредседник Владе проф. др Зорана Михајловић, основано је са циљем да се помогне у бржем, ефикаснијем, економском оснаживању жена, што подразумева да брже нађу посао, да се помогне да имају једнаке зараде као и мушкарци, бори против насиља над женама како би се не само смањило него и зауставило, да има више жена у политици. Она је истакла да су у Краљеву како би подржали други семинар под називом „Јачање капацитета женске парламентарне мреже у области социјалног укључивања и европских интеграција“.
„Јачање веза између свих државних институција, између Парламента, цивилног друштва, међународних организација, оно је о чему треба да поведемо рачуна. Теме данашњег семинара су женско предузетништво, реформа пензијско-инвалидског осигурања и социјална заштита, јер је циљ смањити сиромаштво, повећати социјална укључивања у контексту европских интеграција. Потпредседница Владе је недавно потписала меморандум о сарадњи координационог тела Владе са UN WOMAN. На тај начин удружујемо у свим областима сарадњу која је неопходна, како у самој држави, тако и у региону и шире, а све у циљу економског оснаживања жена, смањења незапослености, неједнакости и заустављања насиља над женама“, рекла је Блечићева.
Према речима координаторка Женске парламентарне мреже Марије Обрадовић, у локалним самоуправама треба формирати радна тела, комисије, које би спроводиле оно што је донето у републичком парламенту, односно доносити подзаконска акта и нове одлуке које ће омогућити да се ефекти закона осете и на локалу. Она је навела пример Истанбулске конвенције, која штити жене и децу од насиља у породици, истакавши да се годину дана након усвајања ништа није догодило.
„Закон, сам по себи, неће заштитити жене од насиља. Важно је заједнички се заложити. Један од резултата конференције је да се помогне да се отвори сигурна кућа у Краљеву и региону, јер је преко потребна“, изјавила је Обрадовићева.
Као велики проблем, она је истакла питање здравља жена. Економско оснаживање жена је, сматра, економска област која Србију тек очекује, и није довољно само добити већи број радних места, већ и постојећа радна места треба оснажити.
„Парламентарке се залажу да се добије већи проценат жена на местима одлучивања. Затим је потребно оснажити жене за политички активизам. Ми смо добили 30 одсто жена у републичком парламенту, у многим локалним самоуправама се поштује да 30 одсто жена буду одборнице, али многе жене не знају шта са том „добијеном моћи“ да раде. Занима ме да се што више младих жена укључи у политику. Што се тиче позиције жена у политичким странкама, жене најчешће не користе своје позиције чак и ако их имају“, рекла је координаторка Женске парламентарне мреже Марија Обрадовић.
Иако на селу има памети, енергије и способности, жене у руралним подручјима су препуштене саме себи у борби са традиционалним, патријархалним оквиром своје породице, каже Обрадовићева.
„Женама на руралном подручју које се баве само пољопривредом треба омогућити економско оснаживање. Треба више финансирати послове у којима су жене најбројније. Ако се 90 одсто жена на селу бави производњом млека и млечних производа, онда би требало финансирати ту активност. Добили смо од министарке пољопривреде обећање да ће посланице које су поднеле амандмане учествовати у изради правилника за доделу средстава за подстицај развоја села“, рекла је координаторка.
Разматрање ових и других тема, као и директан контакт са чланицама Женске парламентарне мреже на округлим столовима попут овог требало би да буде од велике користи за евентуално формирање женске одборничке групе у нашем граду, у складу са очекивањима и настојањима Савета за родну равноправност града Краљева.
Јечам за краљевачке пољопривреднике
У оквиру помоћи Европске уније поплављеним подручјима у Србији, тј. пројекта Помоћ пољопривредним газдинствима погођеним поплавама у Србији, који финансира ЕУ, а спроводи ФАО – Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација, данас је 76 породица из 12 насеља Краљева, чија су домаћинства претрпела штету у прошлогодишњим мајским поплавама, добило више од 15,2 тона семена јечма или по 200 килограма. Пољопривредници су помоћ преузели у магацину „Аутотранспорта“.
„Помоћ ће бити дељена и до лета. Пробаћемо да и онима који се нису пријавили за помоћ помогнемо. Очекујемо да ће наредних дана стићи и остала семенска роба и 142 тоне ђубрива као помоћ при сетви. Има више потпројеката, 26-27, које намеравамо да спроведемо. У оквиру те помоћи биће и животиње и пластеници. Имамо 35 породица које су прелиминарно добиле пластенике и ускоро ће им бити испоручени“, рекао је помоћник градоначелника Краљева Вукосав Коњикушић.
У оквиру овог пакета помоћи, наредних дана, пољопривредници ће добити и по 300 килограма минералног ђубрива. У наредним пакетима биће им испоручена и семена сточног грашка, луцерке детелине или кукуруза.
