Од адранског, краљевачког, српског и југословенског естрадног маестра… супруга, оца, брата, рођака, кума, пријатеља, сарадника, саборца… композитора, хармоникаша, певача… Новице Неговановића, опростили су се на комеморативном скупу најближи, бројни поштоваоци његовог дела, представници градске власти…

Како је истакао градоначелник др Предраг Терзић, обраћајући се породици и онима који су дошли да испрате „моравског славуја“, ретко када се на једном месту може видети тако велики број хармоникаша, музичара, певача… али који данас не свирају, не певају… као што је то било на комеморативном скупу посвећеном Новици Неговановићу у градској кући.

„Новица Неговановић је још за живота постао легенда. Када говоримо о неком човеку, после имена углавном кажемо његову професију. Али, ако кажемо да је Новица Неговановић био хармоникаш, нећемо знати колико је добар композитор био. Ако кажемо да је био добар композитор, заборавићемо какав је певач био. Од родних Адрана, преко Краљева, Београда и Чикага, вратио се поново у Адране. И тако је затворио круг, круг уметности која је волела и Адране и Краљево и Србију. Када је певао о Морави, његовој и нашој, када је певао о Ибру и Гружи, певао је о свакој српској реци. Када је говорио о женама, певао је свакој жени у нашем крају. Волео је и музику и песму и живот. Волео је овај народ. Да га није волео, не би се овде вратио. Посветио је живот завичају. Знам колико је био срећан када су се отвориле просторије подружнице Завичајног друштва у Краљеву. Његова велика жеља била је да споји Краљевчане који живе у граду на Ибру и Краљевчане у Београду. Знам колика је била његова жеља да се организује фестивал златних краљевачких хармоника и на томе је неуморно радио са Владом Пановићем, Ацом Софронијевићем, Мишом Мијатовићем. Ми ћемо ове године организовати тај фестивал у част Новице Неговановића“, казао је градоначелник.

Он је подсетио и на то да нас је недавно напустио и Предраг Живковић Тозовац. Искористио је прилику и да његовој супрузи, која је упутила телеграм саучешћа, захвали што је дошла у Краљево на комеморацију Новици Неговановићу.

Од „великог човека, великог уметника, врхунског хармоникаша, певача, композитора… који је био водиља млађима“, поздравио се и велики композитор народне музике и хармоникаш Миша Мијатовић.

„Он нам је трасирао прави пут којим треба да идемо, како треба да негујемо српску и шумадијску музику, био нам је звезда водиља како да се понашамо у овом послу. Био ми је идол и узор када је у питању хармоника. Не бих се бавио компоновањем да није било њега. Изузетан човек, свакоме на услузи, млађима да помогне, покаже, усмери на прави начин. Хвала му. Сви ћемо се трудити да наставимо његовим путем и оправдамо његову веру у све нас… Задојио нас је добром музиком“, рекао је Мијатовић истакавши да је веома поносан што је познавао највеће бардове наше српске народне музике – Новицу Неговановића и Предрага Живковића Тозовца, дружио се са њима, свирао са њима који су пронели славу Краљева широм света.

„Ово није крај, ово је почетак Новичиног вечног живота. Није све завршено, још увек траје. Још увек има песама које ће се појавити а које је Новица подарио свом народу и свом роду. Велика је част познавати великана као што је он био, певати и слушати његове песме“, казао је опраштајући се од човека „благе нарави, мирног карактера, а ватрене енергије, који је успео да споји три Мораве“, Војислав Спасић, професор соло певања на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и оперски певач. Он је изнео податак да у Сиднејској опери стоји плочица са именом Новице Неговановића, као и да је он трећа особа која је успела да Сиднејску оперу испуни до последњег места – после Френка Синатре и Тине Тарнер.

„Оставио нам је аманет да чувамо нашу музику, да је не заборавимо и да је не кваримо. Нико више од њега није написао песама једној реци која се налази у мом крају, у нашем крају. Неће бити никада заборављен. Поставио је аршине и подигао лествицу“, рекао је Спасић истакавши да му је била велика част што је сарађивао и био пријатељ са човеком као што је био Новица.

Од председника Завичајног друштва Новице Неговановића опростио се председник Управног одбора Завичајног друштва Краљево у Београду Милан Новаковић.

„Преселио се у вечност песник завичаја, песник воденица на Морави, ибарских брзака, села и посела крај Мораве, песник ливада и стада… у граду је био, али се селу дивио. Својом песмом и звуцима хармонике нас је окупљао на дружењима и весељима. Сада смо неми и тужни, док у нама одзвањају акорди његових завичајних песама“, рекао је Новаковић и додао:

„Уткао си у нас оптимизам и снагу да музика никад не престане. Започели смо велике завичајне планове. Живео си за поклон својим Краљевчанима концертом четири хармонике, који ће ипак бити реализован. Имаш достојног наследника у малом Новици. Са надахнутом причом о кући севдаха у Сарајеву оставио си у аманет нама завичајцима и братском друштву „Стара Павлица“ да Краљево добије кућу хармонике, да окупи на једном месту све хармоникаше, свираче и певаче који чувају и негују традицију народног певања и свирања јер не постоји место на кугли земаљској као Краљево са својим музичарима“, казао је Новаковић уз поруку – „Бићеш са нама док ми постојимо“.

И, како рече Милош Милишић, помоћник градоначелника за културне манифестације… кроз најуспешније стихове и композиције Новице Неговановића шуми Морава, вијоре се гриве очевих вранаца, пиркају сабазорски ветрови, пуцкета славска свећа и чује се тихана молитва Светом Сави…

„Ретки су они који су, попут Новице Неговановића, у своје стваралаштво тако лако и успешно уткали народну традицију, обичаје, шумадијске реке и пропланке, ивањске вечери у којима путнику стазе осветљавају свици“.