Савет за родну равноправност града Краљева је, у Локалном акционом плану родне равноправности за период 2014-2018. година, поставио и повећање видљивости равноправности у јавном простору кроз визуелне представе, те отуда и пројекат „Знамените жене Краљева – Краљевчанке за незаборав“.
Захваљујући Народном музеју Краљево односно директору Драгану Драшковићу и ауторки пројекта Мирјани Савић, вишем кустосу, изложба је отворена у нашем граду, у свечаној сали Градске управе. Како кажу у Савету, пројекат враћа успомене на успешне жене које су дале посебан допринос развоју града Краљева у време када су наука, политика, просвета, врхунска уметност, спорт и уопште јавни живот углавном били резервисани само за припаднике мушког пола. Оне су ратнице, књижевнице, глумице, политичарке, научнице. добротворке, уметнице, а истовремено брижне мајке, сестре и одане супруге, једном речју, жене које су задужиле наш град и заслужиле вечито памћење и поштовање. Изложба је обухватила 50 жена, а временски оквир је 160 година, од 1855. до 2015. године.
Ауторка изложбе Мирјана Савић истиче да је изложба од самог почетка била инспиративна, али тешка за рад будући да су имали систематизованих свега десетак биографија, углавном жена из периода Другог светског рата, народних хероја и првобораца и неколико познатих личности из прошлости.
„Како се истраживање настављало, дошли смо до врло интересантних биографија жена између два светска рата и савременог доба. Критеријуми за одабир жена за сећање су били жене које су оставиле трага у уметности, науци, култури, борби, индустрији, привреди, новинарству, жене које су биле прве у одређеним занимањима – прва школована краљевачка бабица, сликарка, прва жена археолог у Краљеву, жене које су се истакле својим доброчинствима и хуманистичким активностима, биле прве директорке након добијања права гласа, књижевнице. Почели смо са првом краљевачком учитељицом, а завршили са данашњим професоркама на универзитету. Ово је пионирски покушај да се систематизују имена значајних жена Краљева и околине и оставља простора за даља истраживања. У одабиру жена пресудна је била и доступност докумената – још много жена је заслужило да буде део изложбе, али није било докумената и фотографија“, каже Савићева.
Према речиме председнице Савета за родну равноправност Лидије Павловић, изложба обухвата само један број жена Краљева које су оставиле трага у нашем граду.
„Вероватно да нисмо обухватили све жене које су заслужиле да се нађу на овој изложби, али ето повода да се организује још сличних манифестација и ово буде први корак да се присетимо свих жена које су се бориле за овај град, у њему стварале успехе и будућност, а које смо, нажалост, заборавили“, поручила је Павловићева.
У реализацији овог пројекта свесрдну помоћ је пружила унука Милунке Савић – Драгица Николић, која није крила задовољство што је Краљево одлучило да све жене које су дале велики допринос у стварању и ширењу правих људских вредности врати нама да се сећамо, да васпитавамо нове генерације на тим вредностима које су оне створиле и прошириле.
„Похвално је за град јер се људи ретко сећају жена, а оне су, по мом мишљењу, носиоци не само породице, материнства, већ читавог друштва. За мене је жена стуб друштва и мислим да је ово велики допринос промовисању жене као ослонца, подршке пре свега човеку који носи породицу и друштво. Срећна сам што сам унука једне велике жене, ратника, патриоте, која је пронела славу Србије у свету, коју су ценили и савезници и њени ратни другови. О њој су кружиле легенде, писали су о њој као жени ратнику, што је било ретко у то време. То је оно што ју је још више издигло. Није било лако борити се против предрасуда тог времена када жена није била у могућности чак ни да се школује, а камоли да буде ратник. Велика је част бити потомак жене као што је била Милунка Савић“, поносно је изјавила Николићева.
У уметничком делу програма наступио је хор ОШ „Светозар Марковић“, под вођством професорке музичког Драгане Милићевић, и сопран Јана Милишић.
Изложба у свечаној сали Градске управе града Краљева „Знамените жене Краљева – Краљевчанке за незаборав“ је отворена до 10. фебруара 2016. године.
