На основу протокола закљученог јануара 2014. године између Министарства правде РС и града Краљева, као и уговора из септембра 2014. године, у Краљеву, у просторијама Општинске стамбене агенције, отворена је Канцеларија за алтернативне санкције, двадесет друга у Републици Србији.
Канцеларију је отворио директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић, заједно са градоначелником Краљева Томиславом Илићем, начелником Рашког управног округа Небојшом Симовићем, управником Окружног затвора у Краљеву Драшком Вељковићем, у присуству бројних гостију.
„Ми ћемо омогућити преко друштвено корисног рада, који ће се извршавати у нашим јавним предузећима, да се ради у корист локалне самоуправе. Мислим да је овакав вид казне на корист и локалне самоуправе и самих корисника. Локална самоуправа је обезбедила простор и у наредном периоду ће за све што буде неопходно изаћи у сусрет“, рекао је градоначелник града Краљева Томислав Илић.
Према речима директора Управе за извршење кривичних санкција, планирано је да до краја године буде отворено свих 25 канцеларија (још у Новом Пазару, Неготину и Зајечару), тако да ће на подручју свих виших судова у Србији постојати по канцеларија.
„Тиме смо испунили законску и уставну обавезу равноправности грађана пред законом и у извршавању кривичних санкција. Од овог момента и Краљево ће моћи да извршава алтернативне санкције“, изјавио је Стевовић. „Тренутно имамо око 1.000 извршавања алтернативних санкција, што је око 10 одсто у односу на укупан број извршења у заводима односно окружним затворима и казнено поправним заводима. Развијене земље Европе имају око 60 одсто алтернатива у односу на затворско издржавање казне. Ми смо на нивоу од око 10 одсто, али отварањем свих 25 канцеларија, стварањем услова, запошљавањем нових кадрова, надам се да ћемо врло брзо и ми достићи ниво од око 50 одсто“, изјавио је др Стевовић.
Казна рада у јавном интересу може се изрећи у кривичном и прекршајном поступку за кривична дела за која је прописна казна затвора до три године или новчана казна. Рад у јавном интересу је друштвено користан, бесплатан и не служи стицању добити. Његовим обављањем тежи се развоју одговорнијег односа осуђеног лица према друштву и последицама сопствених поступака. Обавља се код послодавца који се бави делатношћу од друштвеног интереса, а нарочито хуманитарном, здравственом или комуналном делатношћу.
Применом ових казни смањују се трошкови државе које има за обезбеђење лица у затворима, а, што је још значајније, успешније се спроводи поступак ресоцијализације осуђених лица.
