Име Његошево представља одговор на питања чији је и какав је он, а година у којој је проглашен светитељем представља доказ да му је место међу највећим светским умовима, рекао је песник Матија Бећковић на песничкој литургији коју су новосадска Матица српска, град Краљево и краљевачко позориште, под покровитељством градоначелника Краљева Драгана Јовановића организовали синоћ у краљевачком позоришту, обележавајући 200 година од рођења владике и песника Петра II Петровића Његоша.
Бећковић је додао да су наши краљеви били и свеци и песници, а да је Петар II Петровић Његош постао икона у трећем веку свог живота, зато што се изнова рађа у сваком нараштају, има свој тропар и своје житије.
„Први екран који је он видео било је небо, први скајп на којем се гледао са звездама био је на небесима, па се као цетињски пустињак окружио највећим духовима и сам постао највећи српски песник и најзначајнији владика српске цркве после светог Саве“, оценио је Бећковић.
Он је додао да је Његош такав траг у свом, свега 38 година дугом животу, оставио пишући о духовности која је много важнија од актуелних парница и расправа.
Своје стихове посвећене писцу „Горског вијенца“ у програму под називом „Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша“, осим Матије Бећковића говорили су и Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Петар Пајић, Милосав Тешић, Иван Негришорац, Живорад Недељковић, Верољуб Вукашиновић, Драган Хамовић, Дејан Алексић, Милош Милишић. Глумци Небојша Кундачина и Катарина Колунџија подсетили су на најзначајније делове Његошеве биографије, а вече је својим извођењем употпунио и гуслар Бошко Вујачић.
Његош је још као млад владар средио политичке прилике у земљи, организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио Сенат, подигао прву основну школу и 1834. године основао штампарију.
По властитој жељи септембра 1855. године Његош је, за време владавине књаза Данила Петровића, сахрањен у капели на Ловћену.
Према Његошевој ранијој замисли, Црква светог Петра Првог Цетињског, његовог стрица и претходника на владичанском трону, претворена је у маузолеј, а Његош је Петра Цетињског прогласио за свеца.
У Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве, од ове године се 19. мај обележава као празник Његоша светитеља.
