„Мислим да су идеје које се спроводе у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта нове, иновативне, и да ће допринети бољој сарадњи између грађана, савета месних заједница и бивше Дирекције за планирање и изградњу. Надам се да ћемо у будућности имати бољи однос, да ће грађани бити активнији, да нећемо имати причу да су град и предузеће дужни да нешто обезбеде него да ћемо коначно схватити да морамо заједнички да решавамо проблеме и да се сви укључимо у решавање свега онога што мучи обичног човека“, поручио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић након састанка са в.д. директора Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александром Несторовићем и обиласка Управне зграде и запослених.  

Будући да би Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта до краја године могло да прође кроз трансформацију – да настави да ради самостално или у оквиру Градске управе, Несторовић каже:

„Верујем да ће, шта год да се деси, то бити право решење, да ће ово предузеће, које је много дало граду и што се тиче струке и инвестиција, наставити у неком облику да ради и улепшава град“.

Градоначелник истиче да је комуникација између представника града и предузећа у вези са најважнијим плановима у области развоја инфраструктуре на територији града Краљева свакодневна. Директор разговара и са представницима месних заједница и са одборницима, јер све инвестиције које град спроводи иду преко овог предузећа и зато је важно, како наглашава градоначелник, да комуникација буде делотворна и у интересу свих грађана.

„Вршилац дужности директора бивше Дирекције је дошао из приватног сектора, што се види по начину деловања и фаворизовању оних идеја и пројеката који, поред подршке града у области финансија, тражи и активизам људи који желе да реше неки проблем“, рекао је градоначелник објаснивши да Несторовић, неретко, захтева од грађана да, када се, рецимо, подасипа неки пут, и каже колико је средстава за то опредељено, учествују тако што би ископали канале и тако обезбедили трајније решење овог питања. Предузеће онда определи више шодера за подасипање и, уместо планираних 200-300 метара, заврши читав пројекат од 500 метара, како се не би десило да после сваке кише вода спере пут.