Сваки излазак из канцеларије и рад на терену доноси боље упознавање са проблемима мештана на територији општине Краљево и ефикаснија решења, а обилазак ушћанског и рудњанског краја уприличен је са жељом да се иницирају ефикаснија решења за оживљавање привредних и туристичких потенцијала овог краја", рекао је након данашње посете Рудну градоначелник Краљева Драган Јовановић.

            Заједно са замеником председника градске скупштине Томиславом Илићем и угледним привредницима Небојшом Симовићем, Радетом Павловићем и Владаном Спасојевићем, он је обишао погоне некадашње земљорадничке задруге „Ушће", погон у Ушћу Фабрике за производњу жица и ексера „Технометал" из Београда, а  онда до Рудна путовао некатегорисаним путем преко Тепеча, за чију изградњу постоји урађен елаборат.

„Млади људи одлазе из својих родних места, а интерес је града да они остану на својим огњиштима, због чега смо изабрали да данас не причамо само о туристичким потенцијалима овог краја, већ и о мини-хладњачама и другим потенцијалима за поспешивање привредног развоја, али та прича не може да буде озбиљна све док Рудно, као најозбиљније туристичке место у овом делу општине, нема ни асвалтни пут", поручио је градоначелник Јовановић.

            Он је подсетио да је град Краљево конкурисао са неколико пројеката у Министарству за регионални развој и локалну самоуправу.

            „На локалном нивоу добили смо 11,7 милиона динара намењених  за израду колектора фекалне канализације у индустријској зони Шеовац, а када је овај крај у питању, конкурисали смо са регионалним пројектом за изградњу пута Студеница – Рудно" – појаснио је Јовановић, додајући да су пројекти код надлежних још увек у фази разматрања.

            Према његовим речима, чак и у случају негативног одговора, град ће се потрудити да нађе начин да се рудњански крај инфраструктурно покрије и насељена места путно повежу, што ће се, како је рекао, одразити на развој привреде и враћање људи у родна места.

            Раде Павловић, родом из Тепеча, власник је предузећа „Технометал" из Београда, које од 2001. године у Ушћу има погон за производњу жица и ексера на плацу од 20-так ари.

            „Констатовали смо да је за наше потребе овај простор мали и да треба да селимо садашњу производњу одавде, а простор који напуштамо нудимо са идејом да га будући власник преуреди у мини-хладњачу", предочио је своју пословну идеју Павловић.

            Према његовим речима, стручњаци ће проценити да ли је то могуће, а план „Технометала" је да повећа број запослених са садашњих 40, на око 60 запослених.

            „У случају да овај простор одговара за хладњачу, ми бисмо могли да се иселимо у року од три до шест месеци – прецизирао је Павловић и додао како је мишљења да не треба зидати нове објекте, поред већ постојећих који су инфрастуктурно потпуно опремљени.

            Радници „Технометаловог" погона у Ушћу тренутно су, у две смене, ангажовани на пословима израде тунелских сегмената за потребе Коридора 11.

            Усред опустелих и закоровљених погона земљорадничке задруге „Ушће", која је у бившој Југославији била велики произвођач лековитих мелема, еликсира и биља, Мирољуб Балтић, привредник из Ушћа, предочио је да је основна идеја данашњег иницијативног састанка: како простор, којим је задруга располагала, привести намени.

            „Постоји неколико инвеститора који су заинтересовани за оживљавање овог простора, пре свега због чињенице да овај крај има традицију прикупљања, гајења, сушења и прераде лековитог биља. Наша жеља је да ово становништво задржимо на простору са којег се све чешће одлази у град", рекао је Мирољуб Балтић, директор предузећа „Економ" и председник Градског одбора Социјалистичке партије Србије у Краљеву.

            Земљорадничка задруга Ушће у златним временима радила је за „Далмација биље", за „Крку" из Новог Места, „Подравку" из Копривнице, јер је квалитет произведеног и прикупљеног биља био реузлтат искуства, традиције и навике.

            Краљевачка делегација од Ушћа до Рудна је, теренским возилима (само њима се и може по некатегорисаном друму преко Тепела) стигла најкраћом трасом у дужини од  16 километара. У питању је најстарији пут који од давнина спаја Ушће и Рудно.

            „Пре седам година, акцијом  мештана, урађен је генерални пројекат тог пута који би, према плановима пројектаната имао регионални  значај. У то време прокопана је и траса целом дужином и уграђене су канализационе цеви, али од тада до данас ништа на томе више није рађено", каже Павловић, који је, у име мештана, подоначелник идеје да се изградња ог пута настави.

            Према оцени све малобројнијих становника Рудна и свих околних села, развој овог краја биће могућ само ако до њега може да се стигне добрим и што краћим путем.

            „Ако ће се развој привреде базирати на мини-хладњачама и производњи малине, онда те воћке морају брзо да стигну до погона", изнео је аргументе за своју твњу Павловић.

            Према његовим речима, 90 одсто мештана Ушћа пореклом је из студеничко-рудњанског краја.

            „Имајући у виду општу незапосленост у Ушћу, убеђен сам да би производња малина, вишања или неког другог воћа, овде врло брзо могла масовније да заживи", сматра Павловић.

            Предмером и предрачуном за изградњу регионалног пута пројектанти су предвидели и цену коштања изградње регионалног пута које је пројектована на око 2,5 милиона евра.

„Знамо да новца нема, али апелујемо на државу и општину да радимо део по део. Ако наша генерација то не уради, верујте, путем којим смо до Рудна данас дошли, за пет година нећемо моћи до прођемо – није био оптимиста Павловић, али је новинарима пренео речи власника хладњаче „Sicobery" из Ратине, Владана Спасојевића који малину већ неколико година откупљује искључиво од произвођача из рудњанског краја и извози за Јапан.

Милан Ерац, један од произвођача малине са Рудна каже да сам има под засадима малине двадесетак ари, а петнаестак произвођача укупно око два и по хектара, и још око хектар и по младих засада.

„Прошле године смо од хладњаче „Sicobery" из Ратине добили њихов програм заштите који смо иксористили на најбољи могући начин, па малина са 1.100 метара надморске висине иде директно у Јапан, због чега ћемо, надам се, наставити сарадњу, будући да смо откупљивачем, од којег смо добијали и више од откупне цене због квалитета малине – презадовољни", каже Ерац.

Према речима Радета Павловића, Рудно би са урбанистички осмишљеним планом градње, имало потенцијал већи од Таре, Златибора, Мећавника и других планинких центара.

„Молба локалним властима је да уђу у процедуре неопходне за израду урбанистичких планова, а ја сам убеђен да би људи који имају новац инвестирали у изградњу спортских центара и одмаралишта, ако им створимо неке услове.

Пошто је саслушао проблеме мештана, градоначелник Драган Јовановић рекао је да се о Рудну говори као о туристичком потенцијалу општине док, истовремено, у центру села, нема ни асвалта, а постоје и проблеми са изношњем смећа, због чега ће град обезбедити шест контејнера и редовно одношење смећа.

„Постоји и могућност да се овом крају помогне захваљујући заинтересованости и једне француске фирме да становнике који су вољни да се окрену производњи кромпира снабде семенским материјалом, а кромпир извезе на француско тржиште", рекао је градоначелник Јовановић.

Он је потврдио да би пут Студеница-Рудно пуно значио становницима околних села и подсетио да ће, захваљујући одлуци Градског већа, Рудно ускоро поново добити лекара који ће радити у сеоској амбуланти и живети у селу.

„Град ће финансирати трошкове нето-зараде и пореза и доприноса запосленог лекара са којим ће Здравствени центар „Студеница" у Краљеву склопити одговарајући уговор. Наша је жеља да он буде стално настањен овде, јер је то важно, и због самих мештана, и због туриста који овде долазе", прецизирао је.

За пар недеља, по окончању процедуре, Рудно ће, према речима градоначелника имати свог лекара, а мештани ће, како одлазећој делегацији рекоше, стрпљиво сачекати да се ускоро промени оно што је све до сада означавало да је све што је далеко од очију, далеко и од срца.



 

Print Friendly, PDF & Email