У организацији београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ данас је у Београду уприличена презентација Планова развоја града на Ибру и Програма рада Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ у 2015.години.Био је то надасве необичан и занимљив састанак на коме су они који су већи део свог живота провели ван Крајева имали прилике да , из прве руке , сазнају шта се ради и шта се планира да се ради у граду њиховог детињства и ране младости.Тема и њени презентери ( заменик градоначелника Милун Јовановић и директор Дирекције Ненад Нерић) привукли су велику пажњу окупљених завичајаца међу којима је било и времешних старина али и врло младих и образованих краљевчана који живе и раде у главном граду. Присутни су били пријатно изненађени чињеницом да краљевачка Дирекција за планирање и изградњу, броји само 65 запослених од којих је 58,2 % са високом стручном спремом и 11,9 % са вишом а да инжињери и архитекте располажу свим лиценцама што омогућава да дирекција може самостално да реализује најзахтевније планске докумете попут генералних и детаљних урбанистичких планова.Иако су везе присутних са Краљевом , на разне начине живе и континуиране , многи су , ипак,остали пријатно изненађени саопштеним податцима о новосаграђеним, капиталним, објектима у последњих пет-шест година.Мало је градова у Србији који се могу похвалити да су у годинама трајања економске кризе успели да саграде објекте попут нове хале спортова површине пеко 9000 метара квадратних, два нова моста на Ибру дуга по двестотинак метара, обалоутврду- кеј на левој обали Ибра у дужини од 1,5 километара, градски кеј крај Ибра , неколико нових, модерних саобраћајница , и низ других, мањх по вредности али не и мањих по значају, инфраструктурних објеката.И све то ,углавном, средствима из градског буџета који се , годинама уназад, креће око тридесетак милиона евра. Изграђено а и планови за нове садржаје , најчешће , остају у сенци информација о престанку рада великих индустриских предузећа као што су „Магнохром“, „Фабрика Вагона“, „Јасен“, „Аутотранспорт“….великом броју избеглица и интерно расељених лица (тренутно их је око 20 000), 13500 незапослених на евиденцији Националне службе запошљавања, земљотресу, поплавама…Ако таквим показатељима додамо да је Краљево и град значајних спортских и културних манифестација и институција попут недавно одржаног „Дејвис купа“ или светског и европског првенства у кајаку на дивљим водама,или „ЈаззИбар“-а, или „ Веселог спуста“,или „Дана преображења“ само ћемо унети додатне, збуњујуће , коцкице у мозаик опште слике града.Стога не чуди,како рече један од учесника скупа , да је општа , махом медиски креирана , слика о граду на Ибру збуњујућа па ,чешће, и негативна иако то ,у поређењу са многим другим ,сличним, градовима не би требало да буде.Најбоље су то рекли краљевчани, завичајци који и сами , доласком у свој родни град, најпре уочавају оне лоше ствари попут, рецимо , проблема са паркирањем а оне, пак , друге , добре , прихватају као нормалне.Или када се ,у данима између два доласка у Краљево, ослањају само на извештавање , већине , медија који , по правилу , зарад тиража и гледаности, предност дају информацијама са негативним преџнаком.Зато су малте не сви учесници скупа имали пуно разумевање за предлог Петра Славковића ,можда најмлађег учесника скупа , о неопходности осмишљеног и мултидисциплинарно креативног брендирања Краљева што је , само један, од предлога који је упућен руководству града.
