Поводом 140 година од проглашења Србије за Краљевину и од промене имена вароши Kарановац у Kраљево, Историјски архив Краљево организовао је дводневни научни скуп и изложбу.
Са Историјским институтом из Београда организатор је научног скупа „Краљево – град и људи“, на коме учествују историчари, архивисти, историчари уметности, археолози, војни историчари, историчари који се баве привредном и друштвеном историјом.
„Окупили смо се на овом научном скупу да још једанпут уз нове историјске изворе у домаћим и страним архивима расветлимо политички, културни, привредни, друштвени значај ових важних догађаја у новијој српској историји, али да утврдимо и какве су то последице ова два чина, проглашење Краљевине и Карановца за Краљево, имала на унутрашње политичке прилике у тадашњој Србији, али и саму позицију вароши Kраљева односно значај овог догађаја за локалну историју Kраљева“, рекао је директор Историјског института Београд проф. др Александар Растовић.
Пред учесницима скупа су радови који се баве историјом нашег града, али и Краљевином Србијом тог времена, као што се из тек понеког наслова да видети – Kраљево у историографским делима, Рам за археолошку слику Kраљева, Значај османског архива за изучавање историје Kраљева, Подружина женског друштва у Kраљеву, Краљево и Жичка епархија од 1882. до 1915, Пољопривреда у Краљевачкој општини, Спољна политика Србије према суседним земљама од обнављања Краљевине до стварања Балканског савеза, Одјек проглашења српске Краљевине у француској политици и јавности, Грчка штампа о проглашењу Србије за Краљевину…
Како је истакао градоначелник Краљева др Предраг Терзић, Краљево у последњих неколико година обележава најзначајније датуме у српској историји, али и у историји нашег града.
„Захваљујући нашим установама културе претходне године организовали смо веома значајан научни скуп чији су организатори били Правни факултет из Београда, Институт политичких студија и Народни музеј Краљево, а током два дана се у Kраљеву одржава још један веома значајан научни скуп – захваљујући Историјском институту из Београда и Историјском архиву из Краљева, а поводом 140 година од добијања имена Kраљева. Србија је постала Краљевина 6. марта 1882. по старом календару, а већ 19. априла исте године, Краљеву је краљ Милан Обреновић дао ново име које носи већ 140 година. Само кратко, од 1949. до 1955. године, наше место се називало Ранковићево, а пре и након тога Краљево“, рекао је градоначелник, додајући:
„У том периоду долазило је до промена имена државе – од Србије настала је Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца, након тога Kраљевина Југославија, после Другог светског рата оформљена је нова Југославија, која се прво звала Демократска Федеративна, након тога Федеративна Народна Република Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, 1992. основана је Савезна Република Југославија, након тога Државна Заједница Србије и Црне Горе и на крају независна Србија. Мењао си и облик владавине, од монархије смо постали Република, а за све то време – град Kраљево је наставио да постоји и да баштини своју традицију“, нагласио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
У оквиру обележавања 140 година откад је Србија проглашена Краљевином а наш град назван Краљево – Историјски архив Краљево је, са Државним архивом Србије, највећом ризницом архивске грађе када је национална историја у питању, припремио и изложбу „Kраљевина Србија и Kраљево од 1882. до 1903. године“.
„Изложба говори о промени назива Краљевине Србије, али и града Kраљева, и историјским догађајима и личностима које су обележиле овај јако важан историјски период. Богата је документима, архивском грађом и објединила је оно што нас везује за Манастир Жичу, за немањићку традицију. Град добија име управо захваљујући томе што је краљ Милан посетио Kраљево, тада Карановац, као први крунисани владар Србије након косовске трагедије. Та традиција је настављена јер се његов наследник краљ Александар Обреновић миропомазао такође у Манастиру Жичи на 500. годишњицу Kосовске битке“, рекла је директор Историјског архива Краљево Весна Милојевић нагласивши да је то „одлична порука да пратимо своју традицију и да обележавамо јако важне историјске догађаје“.
Како је навела, без обзира на проглашење Краљевине, економска и политичка ситуација у држави се није поправила. Отуда је Влада и организовала да краљ Милан крене своје путешествије по Kраљевини Србији, тако да он након Чачка борави у Карановцу, посећује манастире Жичу и Студеницу.
„Дирљив је тај опис његовог сусрета са разрушеним манастиром и поштовање које исказује док чита натписе Стефана Првовенчаног, тако да је вероватно то, и тај његов лични осећај, допринео томе да он услиши молбу Карановчана која му је упућена за промену имена вароши зато што је Карановац турско име. Он одлучује да се промени назив вароши Карановац у варош Kраљево, а све то у част проглашења Kраљевине Србије и у част доласка првокрунисаног српског владара после косовске трагедије у нашу варош“, казала је Весна Милојевић.
Др Мирослав Перишић, директор Државног архива Србије, истакао је да су два овако значајна догађаја у једном дану за један град у Србији заиста подвиг, и у организационом и у садржајном смислу.
„Научна конференција, научни догађај, где је готово један институт историчара данас дошао у Kраљево да изложи резултате истраживања, и други догађај из културе – изложба која заслужује велику пажњу јер град и грађани нису тако честе теме у српској историографији, тако да су свака књига, сваки прилог, свака изложба на ту тему добродошли“, истакао је Перишић и додао:
„Архиви су чувари памћења, чувари идентитета. Без архива и архивских докумената нема историографије, која је претпоставка да је постојала рационална историјска свест, а она је врло битан саставни део друштвене свести. Ако у повратном дејству тих чинилаца размотримо читав тај низ, онда ћемо доћи до свести о значају документа. Врло је важно да што више знамо о архивима, поготово у времену када нам се однекуд из света стално поручује да заборавимо прошлост, да заборавимо ко смо, да документа нису важна, да се историја зна. Ми историчари знамо да документ није историја, али без докумената нема историје.“
Градоначелник др Предраг Терзић је истакао да је у периоду који покрива изложба било неколико веома значајних догађаја и на државном, али и догађаја значајних за завичајну историју нашег места.
„И данас, на овој изложби, можемо видети шта се све догађало од Берлинског конгреса 1878. до периода када Србија постаје Краљевина, а Краљево добија име, 1882, па све до почетка XX века. Захваљујући Државном архиву Србије, Историјском архиву у Краљеву, ми данас можемо видети делове из друштвене, политичке, културне историје нашег града, период оснивања првих школа, које постоје и данас, али и веома значајна урбанистичка решења по којима је град Краљево и данас познат“, рекао је отварајући изложбу градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
На паноима изложеним у Свечаној сали Градске управе града Краљева, између осталог, приказани су владавина Милана Обреновића, проглашење Краљевине Србије, химна и застава, урбанизација Краљева, бање и школе, посете краља Милана Жичи, Студеници, миропомазање краља Александра Обреновића…
